Pored visoke temperature, još jedna stvar leti može da bude kobna po naše zdravlje
Previsoke temperature mogu biti opasne, ali kada se iskombinuju sa visokom vlaznošću vazduha, telo ima mnogo veće probleme da se rashladi, a posledice ovakvog vremena mogu da se odraze i na naš mozak.
Vlažnost označava koliko vodene pare se nalazi u vazduhu. Kada se znojimo, naša tela se oslanjaju da vazduh da se oslobode znoja koji se skuplja na koži. Na taj način se hladimo.
Kada je vlažnost u vazduhu visoka, topla vlaga ostaje na koži duže i zbog toga nam je samo još toplije.
Meteorolozi ovo nazivau “indeksom toplote”. Ovaj indesk meri koliko je zaista toplo kada se u regularnu tempereraturu uračuna i vlažnost vazduha.
Recimo, ako termometar očitava 35 stepeni Celzijusa, a relativna vlažnost je 65 odsto, indeks vreline – kako naše telo oseća vrućinu – iznosi neverovatnih 50 stepeni Celzijusa.
Opasnost visoke vlažnosti u vazduhu
Foto: A. Nalbantjan
Stručnjaci procenjuju da je “normalan” procenat vlažnost vazduha između 35 i 65 odsto, a sve preko ove vrednosti može da ima ozbiljne posledice po naše zdravlje.
Visoka vlaga može da ima nekoliko negativnih efekata na našte telo.
Kada telo nije u stanju da izbacuje znoj i hladi se (najčešće kada je vlaga iznad 70 odsto), ono gubi tečnost, soli i elektrolite, a dolazi i do pregrevanja.
Ako telo zbog visoke vlage nije u stanju da održava optimlanu temperaturu, može da dođe do toplotnog udara – koji može da bude fatalan.
Može da stvori osećaj letargije ili manjka energije, ali i hipertermiju – pregrevanje usled nemogućnosti tela da izbacuje višak toplote.
