Pravoslavna crkva i njeni vernici 4. avgusta obeležavaju praznik posvećen Mariji Magdaleni.
Blaga ili Blažena Marija spada u nepokretne praznike i iako nema “crveno slovo” u crkvenom kalendaru, toga dana se, kao ni na Ognjenu Mariju i Svetu Petku ništa ne radi u kući niti u polju.
Ovaj dan je zapravo spomen na Mariju Magdalenu. U svojoj mladosti je bila grešnica ali ju je Isus izbavio od grehova. Kasnije je postala njegova učenica, pratila ga je i slušala njegove propovjedi. Nakon Hristovog vaskrsenja, ona je postala propovednica i umrla mirno, u dubokoj starosti. Narod je slavi kao blaženu i njen dan naziva “blagim”.
Kao i na dane Ognjene Marije i Trnove Petke, na praznik Blage Marije domaćice treba da odmaraju. Narod veruje da nije dobro bilo šta raditi u kući ili na polju, da se svetica ne bi uvredila.
Parastos Crkva svetog Marka, Foto: Alo!
Sa druge strane, veruje da dobre i poštene žene, koje žive ispravnim i bogougodnim životima, uvek, a naročito na današnji dan, imaju zaštitu ove Blage Marije. Narod veruje da, ako na njen praznik, žene odu u crkvu, pomole joj se i zapale sveću, mogu tražiti ispunjenje jedne želje i svetiteljka ih svakako neće odbiti.
Blaga Marija je, po narodnom verovanju, sestra Svetog Ilije Gromovnika. Zato su i moguće vremenske nepogode, grmljavina i grad jer to “brat i sestra razgovaraju”.
Običaj farbanja uskršnjih jaja u crveno prema nekim legendama potiče upravo od ove svetiteljke. Naime, nakon Isusove smrti i vaskrsnuća, Marija Magdalena je otišla u Rim gde je po priči posetila cara Tiberija kome je darovala crveno bojeno jaje i pozdravila ga rečima: “Hristos vaskrse!” Ona je onda pred carem optužila Pontija Pilata, rimskog prokuratora u Judeji, da je nepravedno osudio Isusa Hrista. Pilat je potom iz Jerusalima premešten u Galiju.
