Nova fudbalska sezona, 24. po redu, u Republici Srpskoj počela je u mučnom i tužnom ambijentu opšte razočaranosti i degradacije, protkana sukobima i podelama, stvaranjem dva nepomirljiva i zaraćena tabora, sa potpuno neizvesnim sudbinama mnogih klubova.
Piše: Slavko BASARA
Iz godine u godinu fudbal srpskog entiteta “Dejtonske zemlje” propada, sve je siromašniji i nezanimljiviji, stiče se opšti utisak moranja, bez entuzijazma i elana, a u toj situaciji može se zaključiti samo jedno – termiti su pojeli sistem iznutra!
Gotovo da nema lige i ranga takmičenja u kojem Izvršni odbor Fudbalskog saveza Republike Srpske nije umešao prste i sastave “krojio” administrativnim putem, mimo terena, postignutih takmičarskih rezultata i plasmana na tabelama. U ovim vrelim danima preti opšta opasnost od velikog fudbalskog požara, koji bi progutao i ovoga malo dobrog i pozitivnog što je ostalo, ako takvih primera uopšte i ima.
Sukob republičke “kuće fudbala” sa Područnim savezom Banjaluka je kulminirao. Sujeta i tvrdoglavost su dve zle kobi fudbala Republike Srpske čija je nova sezona počela velikim nezadovoljstvom klubova, njihovih čelnika, funkcionera, trenera, igrača… Stadioni su rugla, prvoligaši, drugoligaši i regionalni ligaši su na ivici egzistencije, neki i odustaju od takmičenja. Na startu sezone službena lica iz PFS Banjaluka stavljena su na marginu i zabranjeno im je da rade, zbog grehova njihovih vođa! I dok sve kolektivno propada, a ambis se širom otvorio ispod najvažnije i najčarobnije igre na svetu u Srpskoj, glavni problem je nedostatak vizije i ideje kako sve to da se zaustavi i spreči.
Ako uopšte ima želje pojedinaca, pa i same organizacije, pojedenog sistema, da se stvori bolji, napredniji i uspešniji ambijent?
Pogled ka maju iduće godine je mutan i maglovit, niko ne može da pretpostavi i sa sigurnošću kaže da će sezona biti uspešno privedena kraju. Kao da je letošnja tužna sudbina banjalučkog Borca bila samo najava i putokaz u kolektivnu propast čija je glavna karakteristika letargija, mudrovanje i egoizam najodgovornijih, u čijim rukama jeste stvarna sudbina fudbala od Novog Grada, preko Brčkog, do Trebinja. A mudrovanje ustvari jeste prosipanje u javnost “šarenih laža” kao glavnog konzumenta za nerad i nesposobnost.
Lični sukob nekada dvojice bliskih saradnika preneo se i na delove sistema pa tako Banjaluka, kao najveći grad, kulturni, sportski i administrativni centar Republike Srpske je izbačena iz fudbalskog sistema. Banjalučke sudije, kontrolori i delegati nisu delegirani na utakmice prvog kola saveznog ranga takmičenja, a do kada će to da traje sam đavo zna?!
Nije na nama da tužimo i sudimo, govorimo ko je u pravu a ko ne, ali jeste da upozorimo na dve izuzetno loše ljudske osobine odgovornih – sujete i tvrdoglavosti, kojima se ruši nešto najsvetije.
Fudbal kao igra je Božji dar čovečanstvu. Međutim, u Republici Srpskoj on ima neke sasvim druge osobine, protivne načelima svoje izvornosti i standarda. Sve je nakaradno i zarobljeno u šablonima pomućene svesti i nečiste savesti.
Za rušenje bilo čega, tako i fudbala, pa i Republike Srpske, ne treba neka naročita pamet. Dovoljna je sirova snaga i mediokritetsvo!
Fudbale Republike Srpske neka ti je srećno u ovom nesrećnom vremenu, sa olovnim bremenom i njegovim poganim ljudima.
