Žepa i Srebrenica su na početku rata proglašene zaštićenom zonom Ujedinjenih nacija. Da bi bile zaštićene enklave imale su obavezu da izvrše demilitarizaciju, koju nikad nisu izvršili. U ovoj zoni je za celo vreme rata bila stacionirana 28. divizija ABiH koja je brojala 700 vojnika, naoružana sa celokupnim arsenalom naoružanja i spremna za izvođenje borbenih dejstava.
Divizija je imala zadatak da teritorije Žepe i Srebrenice spoji sa Tuzlom i Kladnjom i da u sadejstvu sa muslimanskim snagama u Sarajevu (preko 70.000 naoružanih vojnika), s leđa deblokiraju Sarajevo i time stvore uslove za uzimanje značajne teritorije u Istočnoj Bosni i srednjem toku Drine, koju su držale snage drinskog i sarajevsko-romanijskog korpusa u Republici Srpskoj.
Pošto za proboj iz Srebrenice i Žepe nisu dobili pomoć muslimanske vlade iz Sarajeva, i očekivanu pomoć UNPROFOR-a, stanovništvo ovih enklava su podelili na 2 grupe:
1. grupa: Žene, deca i starci
2. grupa: 28. divizija A BiH (vojno sposobni muškarci)
Divizija se probijala ka Tuzli i odmah posle proboja muslimani su prijavili preko 8.000 nestalih, što je kasnije bilo osnova za proglašenje genocida. Јoš uvek ne znamo šta je istina u ovim događajima.
– Pod velikim pritiskom dela međunarodne zajednice, vlada Republike Srpske je 2004. godine usvojila izveštaj o događajima u Srebrenici. Taj izveštaj nije sačinjen na osnovu činjenica i naučnog istraživanja, a sačinjen je na osnovu podataka preuzetih od tužilaštva Haškog tribunala i obuhvata samo stradanja muslimana a ne i Srba. Taj pritisak za kooperativnost, obezbeđivao je političke pozicije i novčanu dobit. Osim rijetkih svijetlih primera pojedinaca koji nisu hteli učestovati u ovoj prljavoj igri.
– Vlada Federacije BiH nije ispunila obavezu, koju je dobila od Doma za ljudska prava BiH i nije sačinali izveštaj o stradanju Srba u Sarajevu od 1991-1995 godine!
– Inicijativa Velike Britanije da UN donesu rezoluciju o genocidu u Srebrenici, je ko zna koji pokušaj, da se zamagli istina o tim događajima i spere ljaga sa sebe i onih koji su besomučno bombardovale Republiku Srpsku i Srbiju, te oružano pomagale A BiH.
– Muslimanska vlada u Sarajevu i danas sahranjuje “ubijene“ u Srebrenici dovozeći ih iz Visokog i ko zna kojih još mesta u Federaciji. Na pločicama ubijenih u Potočarima još uvek stoje imena živih i zdravih muslimana koji žive na teritoriji BiH ko zna gde u svetu. Јednog dana će biti više poginulih nego što je bilo stanovnika.
Inicijativa predsednika Dodika da Narodna skupština Republike Srpske, izveštaj o Srebrenici stavi van snage, je istorijski i državnički mudar postupak. Na sednici skupštine je iskazano političko jedinstvo i usaglašen stav unutar Republike Srpske o Srebrenici i Sarajevu.
Vlada Republike Srpske je stavila van snage izveštaj o Srebrenici 2004. godine, a pošto izveštaj o stradanju Srba u Sarajevu nije ni postojao, vlada je donela odluku da formira dve nezavisne međunarodne komisije koje će izraditi objektivan i nepristrasan izveštaj o događajima u Sarajevu i Srebrenici. Stejt department, pojedinci i institucije iz Federacije BiH, se ne slažu sa formiranjem komisija jer su svesni da one neće naći onakvo stanje kakvo oni protežiraju u proteklih 20 godina, a sami su ga projektovali.
Srpski narod će imati poverenje u novoformirane komisije, čekajući sa nestrpljenjem i znatiželjom njihove izveštaje koje će prihvatiti ma kakvi oni bili, ali ćemo konačno saznati istinu.
Izveštaj iz 2004 je opomena za sve nas! Državnička politika i velikodušnost predsjednika Dodika je ovaj put amnestirala činioce dijela, koje je definisalo ozbiljan teret i breme svim budućim srpskim generacijima, sa nesagledivim posledicama.
Zato po okončanju rada komisija, kada se utvrdi stvarno činjenično stanje, potrebno je posegnuti ka zakonskim konsekvencama, prema onima koji su uradili neoprostivu stvar, da se ovakve pojave ubuduće ne bi dešavale!
