U novom broju Nedeljnika čitajte dnevničke zapise Emira Kusturice o globalizaciji, Istoku i Zapadu, promenama u društvu, svetu, čovečanstvu…
Kada su, svojevremeno, poslali Kusturici upitnik za enciklopediju “Ko je ko u Bošnjaka”, on se zapitao zašto takav naslov knjige koja nastaje u gradu gde su toliki rodoljubi stradali za multietničku Bosnu. Zašto se knjiga ne zove “Ko je ko u Bosni i Hercegovini”?
A onda je dao i odgovor zašto se on tu ne može upisati:
“Ispred mene bi se ispriječila jezička barijera. Teško je zamisliti Bošnjaka koji govori srpski, a srpski je moj maternji jezik. Kada bih zanemario jezičku barijeru, jer današnja evropska ideja nije vezana za naciju nego za ideju regije, i kada bih pošao idejom religije, a to je ovdje običaj, stvar sa mojom nacijom bi dobila dramatične oblike. Kada bih postao religiozan, a to u mojim godinama može da se desi, dakle kada bih postao musliman, kao i svi Bošnjaci, molio bih se bogu na srpskom i to bi bilo skandalozno. Mislim da bi onda sarajevski intelektualci koji su dostojanstveno potiskivali potrebu da me linčuju, imali potpuno pravo da to učine. Ja bih im to prvi predložio…”
