Psiholog Stefan Poulter definisao je pet tipova majki i načine na koji njiho vaspitanje utiče na formiranje ličnosti kod dece.

Svaka majka vaspitava svoju decu onako kako veruje da je najbolje, a vaspitanje treba prilagođavati svakom detetu na drugačiji način.

Nema ispravnog i pogrešnog pristupa, a psiholog Stefan Poulter definisao je pet tipova majki, njihove prednosti i mane.

Perfekcionistički tip

Ovaj tip majki želi da ima sve pod kontrolom, a ciljeve postavljaju visoko i sebi i deci. Ovim majkama nije stalo do tuđih saveta, a posebno im je važan utisak koji će ostaviti na druge. Deca ovakvih majki često su sklona preteranoj samokritičnosti i teško otvoreno pokazuju emocije. Dobra strana ovakvog majčinstva je što su deca kad odrastu odgovorna i predana svemu što rade.

Najbolje prijateljice

Zbog izbegavanja odgovornosti i manjka pravila, prema deci se odnose kao prema sebi ravnima. Motiv je vrlo često strah od toga da će, ako prihvate klasičnu ulogu majke, njihov “bezbrižan” život biti završen. Deca su u “prijateljskom” odnosu sa mamom, zbog čega se kasnije u vezama mogu osećati nevoljeno i manje vredno.

Nepredvidive majke

Ovakav stil karakterišu česta ljutnja i anksiznost tako da njihove metode vaspitanja zavise o trnutnog raspoloženja. U svemu vide potencijalni problem i često svoje strahove prenose na decu, koja rano nauče da prepoznaju različite tipove ljudi kako bi mogla da se nose sa tuđim nepredvidivim osećajima, ali mogu biti sklona depresiji i imati napade besa.

Ja na prvome mestu

Ovaj tip majki ne shvata i ne uvažava decu kao ličnosti. Vrlo su nesigurne i orijentisane su same na sebe. Deca često smatraju da je njihova uloga da naprave sve da se majka oseća dobro, pa su i kasnije u životu odana i spremna da pruže potporu. Ipak, često sumnjaju u svoju sposobnost odlučivanja i veruju da je razmišljanje majke ispravnije i važnije od njihovog.

Potpune majke

Ovaj oblik majčinstva je idealan jer je emocionalno uravnotežen. One pomažu deci da razvijaju svoju nezavisnot, ne teže savršenstvu, a deca kasnije u životu nauče da rizikuju, probleme doživljavaju kao izazove i bez straha ostvaruju emocionalne veze.

Izvor: 24sata.hr