Mržnja prema našem predsedniku posledica je straha da će Srbija ostaviti Hrvatsku daleko iza sebe u ekonomiji, obrazovanju, vojnoj snazi…
1. Srbija je u prethodne četiri godine prvi put u trgovinskom suficitu u odnosu sa Hrvatskom, što nije bio slučaj ni u bivšoj SFRJ, kao ni u vreme Kraljevine Jugoslavije. Srbija je do sada uvek od Hrvatske više uvozila, nego što je izvozila.
2. Vučić se Hrvatskoj i Hrvatima ne izvinjava ni za šta, niti u psihološkom smislu želi da bude zvezda hrvatskih medija. Njega ne interesuje da bude obožavan u Hrvatskoj, kao što je to bio slučaj sa Borisom Tadićem.
3. Uspeo je da sedam decenija posle Drugog svetskog rata pokrene obeležavanje i sećanje na mesta najvećeg ustaškog pogroma nad Srbima. Svake godine sa Miloradom Dodikom prisustvuje komemoraciji žrtvama Jasenovca u Donjoj Gradini, a taj skup i obeležavanje godišnjice „Oluje“ su najmasovniji skupovi srpskog naroda.
4. Vučić ni za milimetar ne ustupa pred hrvatskim tvrdnjama da su Srbi bili agresori u ratu, koji je nastao prilikom raspada bivše SFRJ, što Hrvatska nastoji da nametne čak i svojim zakonima.
5. Hrvatskoj je veliki problem to što se Vučić ne ponaša primitivno i što ima dobru komunikaciju sa svetskim liderima, pa je izuzetno teško da protiv njega pokrenu medijski rat. Najbolji primer je slučaj kada je nemačka kancelarka Angela Merkel intervenisala nakon što je hrvatski premijer Milanović zatvorio granice za srpsku robu.
6. Stopa inflacije, javni dug i nezaposlenost u Srbiji su u drastičnom padu, dok su u Hrvatskoj svi ovi negativni parametri u porastu. Javni dug Hrvatske će krajem ove godine biti između 82 i 85 odsto, dok je očekivano da u Srbiji bude između 48 i 50 odsto.
7. Vučić se razlikuje od hrvatskih lidera time što je sve pozicije Srba u Bosni i Hercegovini značajno unapredio i čvrsto ih drži pod kontrolom, dok su Hrvati svoje, pogotovo nakon proteklih izbora, skoro potpuno izgubili.
8. Hrvati ne podnose Vučića zato što govoreći o stradanju Srba, kao efektan primer koristi tragediju svoje porodice u BiH u dva prethodna rata, dok Kolinda Grabar Kitarović ili Andrej Plenković na taj način nikada ne mogu govoriti.
Pre nekoliko dana na Hrvatskoj radio-televiziji predsednik Srbije Aleksandar Vučić proglašen je, ni manje, ni više, nego za najvećeg neprijatelja ove zemlje, rame uz rame s kraljem Aleksandrom Karađorđevićem. To je samo jedan u nizu skandala koji je stigao iz kuhinje susedne zemlje, a koji samo pokazuje ne samo koliko Hrvati mrze Vučića, već koliko je srpski predsednik za njih simbol Srbije, koja je uspešna i čija reč se čuje i uvažava u svetu.
Podsetimo, na Hrvatskoj radio-televiziji su u emisiji „Dobro jutro, Hrvatska“ reklamirani film „Sto godina srbijanskoga terora u Hrvatskoj 1918-2018“ Jakova Sedlara i revizionistička knjiga i film „Mit o Jasenovcu“, a na plakatu za film „Sto godina srbijanskoga terora u Hrvatskoj“, iznad hrpe požutelih lobanja, nalaze se likovi kralja Aleksandra Karađorđevića, Svetozara Pribićevića, Milorada Pupovca i Aleksandra Vučića.
Sagovornici „Alo!“ slažu se da je ta mržnja posledica straha da će Srbija, predvođena Vučićem, u svemu prestići Hrvatsku, ostaviti ih daleko iza sebe i kada je reč o ekonomiji, obrazovanju, vojnoj snazi…
Politički analitičar Dragomir Anđelković za „Alo!“ kaže da postoje najmanje dva razloga zbog kojih Hrvatima, blago rečeno, smeta Vučić.
Počastvovan sam što sam u društvu kralja Aleksandra
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da će Srbija uvek poštovati tuđe žrtve, ali da neće dozvoliti da je niko unižava i da ne poštuje njene žrtve.
– Žao mi je ljudi koji svoju slavu pokušavaju da steknu na kriminalizaciji i negaciju strašnih zločina nad Srbima, pre svega u Drugom svetskom ratu – rekao je Vučić povodom skandala na HRT-u sa predstavljanjem knjige na kojoj su i on i politički lider Srba u Hrvatskoj Milorad Pupovac svrstani u promotere kontinuirane terorističke politike Srbije.
– Počastvovan sam što sam u društvu Aleksandra Karađorđevića, a verujem da ni Pupovcu ne smeta što ga porede s Pribićevićem – rekao je Vučić.
– Hrvati se zapravo plaše Vučića, jer Srbija konstantno jača u svakom pogledu, od ekonomskog do vojnog segmenta, i postaje značajni faktor u celom regionu od Hrvatske. Drugi razlog je taj što Vučić brani srpske nacionalne interese odlučno, ali na odmeren način, ne deluje histerično. Oni bi da se neko histerično bori, pa da ga pred svetom optužuju. Naravno, najbolje im je kada im se neko klanja, a Vučić je uspeo da kombinuje stvari tako, da brani srpske interese, a da pred svetom ne deluje agresivno, a to je za Hrvate vrlo frustrirajuće.
Naročito ih boli Vučićev uticaj u svetu i veze sa svetskim liderima. On svojim vođenjem politike ne stvara neprijatelje Srbiji, već i tradicionalne neprijatelje polako pretvara u partnere – komentariše Anđelković.
Miodrag Linta, predsednik Saveza Srba iz regiona, navodi da Hrvati pre svega ne vole srpskog predsednika jer ih boli što je Srbija poslata lider celog regiona, ali i zbog činjenice da on, za razliku od dosovske vlasti, odbija da prihvati tezu da su režim Miloševića i tadašnja Srbija izvršili agresiju na Hrvatsku.
– Kažu da je Srbija zločinačka strana, a da su Hrvati vodili tobože oslobodilački rat i da su žrtve velikosrpske hegemonističke politike. Takođe, naše državno rukovodstvo sa Vučićem na čelu prvi put od završetka rata u Hrvatskoj počelo je da obeležava na državnom nivou stradanje srpskog naroda iz Hrvatske. Proterano je oko pola miliona Srba iz Hrvatske, a samo su do 2012. te tragične događaje obeležavala neka udruženja, a ne država. Srbija i Vučić se zalažu za saradnju, za pomirenje, ali u Hrvatskoj nema političke volje da se prihvati ta ispružena ruka, da se sedne, razgovara i reše problemi – kaže Linta.
Istoričar Predrag Marković navodi da Hrvati ne vole nijednog Srbina koji se istakne kao državnik.
– Oni su imali takav odnos i prema kralju Aleksandru! Prosto vole samo slabe srpske političare, slabe lidere i državnike, a nepodnošljivi su im oni koji su jaki, moćni i koji se bore za svoju zemlju – kaže naš sagovornik.
