Kusturica je govorio o slobodi pozorišta da napravi katarzu, tržištu koje ne dozvoljava stvaranje ideologije neophodne za pravu umetnost
Reditelj Emir Kusturica održao je u Drvengradu radionicu za studente i mlade autore u okviru Jesenjeg pozorišnog festivala, ističući da pozorište ima veliku slobodu da sa malo para napravi veliku katarzu. Iskoristio je trenutak da ih nadahne ličnom pričom i da im pokaže da se u životu sve može. Bez obzira na to što u nekom trenutki sve deluje crno.
– Zapalili su mi kuću, srušili je, oteli mi sve što sam imao pa sam još bio kriv što jesam to što jesam i što nisam izgovarao što je trebalo, a shvatio sam da jedina odbrana od svega toga može biti film i tada sam radio možda najkompleksniji i najupečatljiviji film (“Podzemlje”) u karijeri, a onaj koji je najviše emocionalno uticao na mene je “Dom za vešanje” – rekao je Kusturica.
On je dodao da živimo u svetu gde je sve praksa i sve je vezano za tržište i novac.
Foto: Profimedia/Visual movies
– Tržište stvara veliki nered, ne dozvoljava da se razviju teorije i ideologije. Problem današnjeg sveta je u političkoj korektnosti i u činjenici da nam ne dozvoljavaju da nastupe ideologije koje bi bile proizvod vremena u kome živimo, a sa nadideologijom koja je zapravo odeologija banaka, tržišta. Pozorište može da živi izvan težine u kojoj mi živimo i u kome nema pravila rekao je Kusturica.
Emir Kusturica režirao je 16 filmova, koji su zavredili brojne nagrade svetskih filmih festivala. “Podzemlje” je najpoznatiji njegov naslov za koji je, baš kao i za “Otac na službenom putu” dobio “Zlatnu palmu” festivala u Kanu. Domaća publika zavolela ga je još ranije sa “Sjećaš li se Doli Bel” i “Domom za vešanje”. Kasnije su usledili i “Crna mačka, beli mačor”, “Priče super osmice”, “Život je čudo”. Zasada njegov poslednji film je “Na mlečnom putu”.
