Pravoslavni vjernici danas slave Svetog Jovana Milostivog, patrijarha Aleksandrijskog nadaleko poznatog po milosrđu i dobroti.
Sveti Jovan V Milostivi je hrišćanski svetitelj. Bio je patrijarh Aleksandrijski u vreme cara Iraklija (7. vek). Njegovo milosrđe i dobrota bili su glavna odlika njegove ličnosti, pa je mislio da Bog ne može poslušati njega ako on ne posluša i ne pomogne ubogima i nevoljnicima.
Rođen je na Kipru, u kneževskoj familiji. Otac mu je bio knez Epifanije, a od detinjstva je vaspitavan kao pravi hrišćanin. Oženio se na nagovor roditelja, a nakon smrti dece i žene se zamonašio. Ubrzo je izabran za patrijarha Aleksandrijskog. Deset godina upravljao je crkvom Aleksandrijskom, čuvajući je od neznabožaca i jeresi. Bio je uzor krotosti, milosrđa i čovekoljublja. Zabeležene su njegove reči: “Ako želiš blagorodstva, ne traži ga u krvi nego u dobrodetelji, jer to je pravo blagorodstvo.”
FOTO: Wikipedia
U vreme napada Persijanaca na Misir patrijarh Jovan je krenuo na Kipar. Na putu se razboleo i stigavši na Kipar preminuo 620. godine.
Naziv Milostivi dobio je zbog svoje blage prirode i insistiranja na zabrani progona onih koji nisu hrišćani.
Njegove mošti prenete su najpre u Carigrad, potom u Budimpeštu i najzad u Presburg.
Jovana Milostivog obeležavaju sve hrišćanske crkve i smatraju ga svecom dobrote. Zbog toga se veruje da na današnji dan treba da budete milostivi prema svakome ko zatraži vašu pomoć.
Govorio je da se neprijatelju ne treba svetiti, već da treba poštovati pravilo iz Novog zaveta: “ko tebe kamenom – ti njega hlebom”.
