Patolog Zoran Stanković, koji je vršio obdukciju tijela žrtava komandanta takozvane Armije BiH u Srebrenici Nasera Orića, rekao je Srni da oni koji su oslobodili krivice osvjedočenog ubicu, čovjeka koji je ubijao nemoćne, stare i iznemogle ljude, neće imati miran san do kraja života.
“Strašno je mnogo dokumenata koji svedoče o njegovim zločinima, a prokazalo se, po ko zna koji put, da je politika iznad istine, i to je nešto što je sramota za ljudski rod. Ali, ono što je jako bitno – neka tu ružu neguju u svom vrtu oni koji su ga oslobodili”, poručio je Stanković.
On je napomenuo da je broj žrtava za čije je ubistvo Orić danas oslobođen odgovornosti u Sudu BiH znatno manji od stvarnog broja ljudi koje je ubio ili njihovo ubistvo naredio.
O Orićevim zločinima, istakao je Stanković, svjedoči masa dokumenata, fotografija i obdukcionih nalaza, među kojima su oni koje je prikazao na suđenju u Sarajevu, o ubistvu komandira stanice policije iz Bratunca Milutina Miloševića, čije je tijelo pronađeno u Sandićima.
“On je zadobio povredu u vidu ustrelne rane u predelu leđa. Taj projektil, koji smo pronašli u telu, ukazuje da ga je upucao neko ko je pripadao komandnim strukturama, pošto se radi o pištoljskom metku. Dok je ležao na zemlji prišao mu je neko drugi i udario ga tupim predmetom u predelu lica, razorio kosti lica, krova i baze lobanje i on je zbog toga umro”, rekao je Stanković.
On ističe da je mnogobrojna dokumentacija o Orićevim zločinima bila dostavljena i Haškom tribunalu, koji se, kako je naveo, “pravio nevešt, da ne poseduje tu dokumentaciju, a u stvari je tu dokumentaciju faktički sklonio”.
“Imali smo priliku, dok sam bio svedok-ekspert u slučaju Ratka Mladića, da se iznenada pojavi jedan protokol, a radi se o Kostadinu Popoviću, koji je zarobljen u Kravicama sa 6. na 7. januar, u vreme Božića 1993. godine. Odveden je u Srebrenicu, bio je tamo zarobljen i neko ga je ubio na taj način što je udarcima u predelu tela prelomio veći broj rebara, prelomio lopatice i napravio utisnute prelome kostiju lobanje. Sve je to zadokumentovano, sve je to bilo u Tribunalu, samo ne znam zašto to nije prikazano na suđenju”, rekao je Stanković.
Stanković je ukazao da su “brojni nalazi dostavljeni ne samo Haškom tribunalu nego i institucijama koje se bave prikupljanjem podataka o povredama međunarodnog humanitarnog prava, a da ne govorimo o ljudima, koji su izgubili cele porodice”.
“Kao što je dečak iz Skelana kome su ubijeni otac, majka, sestra i baka, koje smo našli i koji su ubijeni na monstruozan način. Tu su i dečaci porodice Dimitrijević od pet i sedam godina. To su uradile te oružane formacije Nasera Orića. Tu je i mali Slobodan Stojanović, koga je ubila Elfeta Veseli”, rekao je Stanković.
On je ocijenio da će oni koji su oslobodili takvog čovjeka “imati svoju priču i moći će da pričaju svojoj deci i unucima, ali će zato i drugi pričati o njima kao o ljudima koji su oslobodili osvedočenog ubicu i čoveka koji je učinio mnogo zla ljudima koji žive na tom prostoru”.
“Imao sam prilike da budem u istoj prostoriji kada je bilo suđenje pred sudom u Sarajevu kao svedok-ekspert i mogu da kažem da sam se osećao neprijatno, ne zbog toga što se eventualno plašim njega ili njemu sličnih, nego sam se osećao neprijatno da sa jednim takvim čovekom budem u istoj prostoriji, a kamoli da imam neki bliži kontakt”, rekao je Stanković.
Apelaciono vijeće Suda BiH oslobodilo je danas ratnog komandanta takozvane Armije BiH u Srebrenici Nasera Orića i pripadnika te vojske Sabahudina Muhića optužbi za ratne zločine nad Srbima u Srebrenici 1992. godine.
