Pevač koji će 25. decembra održati koncert u Sava cenru iskreno priča o stanju na estradi, ulasku u politiku i prednostima i manama popularnosti koju uživa već dugi niz godina.
Haris Džinović će svojim raskošnim glasom i ove godine, kako to tradicionalno čini, uveseliti sve ljubitelje njegovih nota u Sava centru. Kako su karte rasprodate, prijatelji pevača se žale da im ih Haris nije poklonio.
– Karte ne dam zato što sam zakupio dvoranu, platio bend, agenciju za obezbeđenje i još gomilu drugih stvari. Uložio niz svojih para i najbolje bi bilo da potrošim sve pare i počnem po gradu deliti karte. I onda to uopšte ne bi imalo smisla.
Često pominjete surogat pevače. Na koje mislite?
– To su pevači koji se pojave, a nemaju kontinuitet. Sve to je posledica današnje tehnologije. To su male sprave koje mogu stati u dečiju sobu i odatle izađe perfektan zvuk. Šta ćemo onda kada se pojavimo na bini uživo sa mikrofonom u ruci?
Šta vam je donela popularnost?
– Donela mi je to da ne moram da ustanem ujutru u sedam sati i idem na posao. Popularnost nosi i to da vam se ljudi dive, a svaki čovek na planeti želi jednu vrstu pažnje. Da mu se ljudi dive, da bude poštovan, cenjen, da se ljudi okreću za njim. Dok sam bio mlad trčao sam da toga dobijem što više. I danas me to ne nervira, kada ti se neko divi, to je priznanje. A to vam daje volju za život i rad.
Kako ste sve ove godine uspeli da sačuvate da se ne piše o vašim skandalima?
– Čovek sam koji beži od skandala, ne pravim ih i ne trebaju mi da bi mi pospešili karijeru. Skandali za karijeru mogu biti kontraproduktivni.
Jeste li pomišljali da se povučete iz javnog života?
– A gde da živim, u zemunici? Živim jedan potpuno liberalan život. Odlazim na sva mesta na koja odlaze i drugi porodični ljudi.
Mnoge vaše kolege su postali političari i ušli za skupštinsku govornicu. Jeste li imali nekada takvu ponudu?
– U politku ne zalazim, ne sada, nego nikada. Iz razloga što politikom ne znam da se bavim. To je složena nauka njom treba da se bave ljudi koji mogu da se nose sa brojnim pozitivnim i negativnim stvarima. Za to treba imati nešto da možeš podneti velike, ali i stvari koje nisu nimalo prijatne.
Zbog čega ste prihvatili ponudu da Novu godinu sačekate na Trgu?
– Nova godina u Beogradu je jedan lep događaj, merak i izazov. Već odavno smo kosmopolitski grad i pandan svim većim metropolama, Rimu, Parizu, Njujorku i drugima. Ima nešto interesanutno u sebi, a to je što je provod u Beograd potpuno različitih od onih na svetu. U Engleskoj se prvi dan u godini igra Liga, u Parizu nije ništa osim što je okićen grad. Ljudi ne pridaju važnost što je Nova godina. Mi kao opšti Jugoslovenski mentalitet počeli smo odavno da slavimo. Kada se već nazirala ta euforija, ljudi su slavili praznik skoro trideset dana.
Blic.rs