Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike
Srpska pravoslavna crkva 18. januara slavi zimski Krstovdan, kao uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru. Ovaj praznik prethodi velikom prazniku Bogojavljenju i Svetom Jovanu – Jovanjdanu, koji su u crkvenom kalendaru upisani crvenim slovom.
U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz osvećenje vode. Posle liturgije obavlja se veliko osvećenje vodice u samom hramu, dok se sutradan, na praznik, voda osvećuje van hrama, na rekama, ali za vernike obe vodice imaju isti značaj.
Krstovdansku vodicu vernici, prema običaju, čuvaju tokom godine u kući radi zdravlja i koriste samo u izuzetnim prilikama.
Na Krstovdan važi pravilo strogog posta, samo na hlebu i vodi, dok je hrana životinjskog porekla strogo zabranjena. Zanimljivo je da je na Krstovdan dozvoljeno jedenje grožđa, dok je drugo voće takođe zabranjeno.
Takođe, postoji i bogata tradicija branja i svećenja bosiljka na današnji dan. Ova biljka je u našem narodu poznata kao božja i veoma je važna za naše običaje. Kažu da se prvo sadi bosiljak, pa tek onda druge biljke i cveće. Zato bi danas svako trebalo da u kuću unese malo bosiljka – za uspeh i zdravlje svih u domu. Slično tome, bosiljak treba zakačiti na ikonu da cela godina ne bi išla naopako, a kažu da se valja i popiti čaj od bosiljka.
Prema narodnim običajima u nekim delovima Srbije na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća.
Inače, narodno verovanje kaže da se na današnji dan mogu predvideti i dalje vremenske prilike, i to na ovaj način:
– Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom
– Ako je suvo, naredna godina će biti sušna
– Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime
– Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu
– Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu
– Posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar
– Septembarska kiša doneće zlato njivama, a otrov vinogradima
– Kakav septembar oko Krstovdana, takav nas očekuje mart naredne godine
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Strogi post, prvi posle Božića
Krstovdan uoči Bogojavljenja nije upisan crvenim slovom u kalendar i na njega nije obavezan post, ali se praktikuje zbog dobrog zdravlja, za razliku od septembarskog koji je uvek posan.
Telegraf.rs