Vukanovićevi novi prijatelji

Spisak njegovih prijatelja je podugačak. Iznenadi nas svako malo Nebojša Vukanović novim poznanstvom. I drugarstvom. Nije bitno što se radi uglavnom o presuđenim kriminalcima, delikventima i razbojnicima. Nek se čovjek druži…

Treba li se uopšte i pozivati na staru narodnu poslovicu „s kim si takav si?“

A Vukanović je nastavio utabanim  stazama. Samo je ovih dana Suvaru i ostalu kompaniju zamijenio novim kriminalcima – takođe banjalučkim.

banjalučkim.

Ponovo je  u odabranom društvu. I u miljeu kojem pripada. Ispija narodni poslanik po kafićima glavnog grada Srpske kafe sa novim pajtosom – Milenkom Milojevićem – zvanim Lene.

Treba li reći da je Lene presuđeni kriminalac  optužen za  čak 54 krivična djela  uključujući falsifikovanje, iznudu, utaju….

Postavlja se pitanje o čemu  trebinjski  „Robin Hud“  razgovara sa delikventom  i ekspertom za prevare, toliko dugo i tako  često?I zašto silno želi da postane ministar policije?

Kako bi nedužne strpao iza rešetaka a kriminalce pustio vani?

Kako bi stvorio infrastrukturu za naredne izbore?

Jer ko normalan i pošten može više da radi za Vukanovića – ma iz koje partije dolazio i ma  koga predstavljao?

Osim kriminalaca niko!   Zato i ne čudi što je okupio  novu ekipu.

Od čovjeka koji je zloupotijebio mikrofon i tabao sebi teren za političku karijeru, skupljao bodove manipulišući ljudima, zloupotrebljavajući ličnu muku i nedaće, Vukanović je stigao do političara – nezavisnog kandidata, navodno poštenog čovjeka, „čista obraza i ruku“.  Makar je tako trebalo da bude predstavljen širokim narodnim masama, a  da se ne lažemo u stvaranju lažnog identiteta i imidža svesrdno  su mu pomogle sve tadašnje kolege pripadnici sedme sile.

Vukanovićev put obmane i laži nastavljen je prelaskom nezavisnog u zavisne – priključivanjem SDS – u čije je rukovodstvo i članove ne malo puta kritikovao i prozivao. Prvo javno slikanje s njima i prelazak pod skute Mladena Bosića i mjesečna zarada od  nekoliko hiljada KM  u Sarajevu trebalo je da opomene da se nešto ne uklapa u sliku „Robin Huda“, viteza koji je, kako je sam ponovio hiljadu puta, golim prsima išao protiv stranačke mašinerije.

Ipak, stranačka zastava je  Vukanoviću preuska  i premala da bi pod nju stao, bila SDS – ova, PDP – ova, ili neka treća. Nebitno je. On je solo igrač – slava meni a partijska infrastruktura, mladi nezadovljni ljudi, prijatelji, kolege samo su sredstvo da se stigne do cilja. I naravno kolateralna šteta.

Ali ovde se postavlja jedno pitanje? Zašto neustrašivi Vukan koji godinama proziva, lažno optužuje poziva na linč, morališe, galami nikada nije pomenuo niti jednog kriminalca? Zašto se u svojim  tekstovima nije osvrnuo na mafiju, ljude koji su bezbjednosno interesntni i opasni?

Zato što sarađuje s njima.

I to je već jasno kao dan.

Trebalo je da bude i onda kada je presuđenom kriminalcu i bjeguncu Goranu Suvari odnio torbu tešku 50.000 evra. Porijeklo novca naravno nije poznato.

Onda kada je tražio da ga počasti sa hiljadarkom.

I onda kada to nije demantovao. Ne zato što je uslikan i otkriven nego zato što je u glavi stvorio nakaradne dvostruke aršine. Zato što njegov navodni cilj opravdava sredstva, a to uključuje i krađu, prevaru, iznudu….

I zato što je njegova deviza da se kriminal kriminalom  raskrinkava!

Sada kao parlamentarac u NSRS, dok drži govore i morališe, vodi medijski rat sa kolegama iz svog kluba, pokušava da satanizuje i na svaki način omalovaži kolege iz klupa, glumi pravičnog i poštenog čovjeka,  taj isti Vukan sarađuje sa kriminalcima i presuđenim delikventima.

Kakva je uloga SDS – a i PDP – a u njegovom „političkom usponu“?

Ima li  Vukanović zaista podrku SDS – a?  Partije čije je prvake u Hercegovini  počistio na prethodnim izborima kako bi se dokopao poslaničkog mandata? SDS – a  kojeg se danas stidi i ne pominje ga niti u jednom svom obraćanju?

Hoće li za njega glasati  mladi članovi čiju je infrastrukturu iskoristio, a njih optužio za kupovinu diploma i samim tim diskreditovao i eliminisao? Hoće li lider stranke u Trebinju (Borivoje  Ninković – ako iko više zna kako se zove) koji je zarad njega postao nebitan i nevidljiv jer šef bez harizme i autoriteta (treba li reći Vukota Govedarica) jasno rekao čije se ime se mora zaokružiti.

Dva vuka, i nisu ništa drugo nego vukovi – samotnjaci.

E sad kada je došao glave SDS – u zajedno sa predsjendikom Vukotom, prešaltao se na PDP.  15 – ak dana kampanje pitali smo se ko je opozicioni kandidat za izbore – Vukan ili Borjan.

Oni naivni povjerovali su da je Vukanovo promovisanje u službi Borjanovog cilja. Oni malo iskusniji povuki su ručnu na vrijeme. Borjan je ispao kolateralna šteta. Ali ko njega šiša. Zezao se Nebojša Vukanović i sa mnogo ozbiljnijim facama.

Dobio je Borjan Vukanovića u svom izbornom štabu, ali izgubio je Vučurevića koji je,  da se ne lažemo,  ostao jedini čovjek od autoriteta u trebinjskom PDP – u, ma koliko to tragično zvučalo.

E kada je Vukanović odradio ličnu kampanju, snimajući se i fotografišući  po svim mjesnim odborima i promocijama Partije demokratskog progresa, priređujući večere i doručke u svojoj kući za lidere partija i malobrojne pristalice, pozirajući za nalovnice svih medija odlučio je da se obrčuna i sa posljednjim bastionom krhkre opozicije.

U izbornoj noći , baš on,  stao je pred kamere i dao izjavu. On je očekivao, on je mislio , on se nadao…on, on, on… ima li mu kraja? Drznuo se i da umjesto doktora Borjana izjavi da je zadovoljan sa osvojenih 35 odsto glasova. I dodao da je planirao 40. Ko je Nebojša Vukanović da planira i šta je Borjan bio u ovom slučaju? Probni balon?

Ponižavajuće!

Već sljedeći dan, prvi nakon glasanja,  osuo je Vukan  paljbu i objavio otvoreni rat Slavku Vučureviću, istom onom sa kojim se prije dvije nedjelje grlio i smijao.

I tako je započeo konačni obračun. Eliminisati lidera PDP – a i otvoriti sebi put za predstojeće izbore 2020. godine.

Ne smijemo zaboraviti da je Vukan nekada davno kao dječak odsanjao da će biti gradonačelnik Trebinja, a on očito je, san i javu ne razlikuje.

I ako u tome treba da mu posluže kriminalne strukture, presuđivani delikventi, falsifikatori, prevaranti,  nema problema, jer kao što smo već gore naveli „Cilj opravdava sredstvo, a njegov je cilj fotelja prvog čovjeka Trebinja“!