11 opasnih bolesti koje dijabetes može da izazove – i kako to da sprečite

Morate držati nivo šećera u krvi u normali da ne biste zaradili još groznih bolesti

Ono što sigurno niste znali je da dijabetes utiče na vas od glave do pete. Evo kojih 11 bolesti može da izazove i kako da sprečite da se to desi.

Ukoliko ne kontrolišete nivo šećera u krvi i ne održavate ga u granicama normale on može da izazove niz ozbiljnih zdravstvenih problema.

Što duže imate dijabetes to je veći rizik da obolite i od propratnih bolesti koje su bar jednako ozbiljne kao primarna.

Jako je važno da znate šta sve može da izazove dijabetes tipa 2, kako biste mogli na vreme da sprečite neželjene efekte.

Visok krvni pritisak

Mnogi ljudi sa dijabetesom tipa 2 imaju probleme sa visokim krvnim pritiskom. Ako se ovo ne leči, rizik od srčanog udara, moždanog udara, problema sa vidom i bolesti bubrega se može povećati.

Redovno pratite krvni pritisak. Ishrana sa niskim sadržajem natrijuma, redovna vežba i smanjenje stresa mogu da održe krvni pritisak pod kontrolom.

Foto-ilustracija: Profimedia/BSIP

Kardiovaskularne bolesti

Tokom godina, nekontrolisani šećer može da izazove oštećenje arterija. Takođe, utiče i na povišene trigliceride i loš holesterol. Ovaj holesterol može da dovede do zapušenja vaših arterija i da dođe do srčanog udara.

Osobe sa dijabetesom imaju veliki rizik da razviju srčena oboljenja, a to se može sprečiti rešavanjem glavnih faktora za bolesti srca. To uključuje proveravanje krvnog pritiska i holesterola, održavanje zdrave telesne težine, uvođjenje zdrave ishrane i redovno vežbanje.

Šlog

Većina moždanih udara nastaje kada krvni ugrušak blokira krvni sud u mozgu. Ljudi sa dijabetesom imaju 1,5 puta veću šansu da imaju moždani udar.

Drugi faktori koji povećavaju rizik od moždanog udara uključuju visok krvni pritisak, pušenje, bolesti srca, visok holesterol i prekomjernu težinu.

Problemi sa vidom

Dijabetes može da prouzrokuje oštećenje sitnih krvnih sudova u vašim očima. Ovo povećava rizik za razvoj ozbiljnih očnih bolesti, kao što su glaukom, katarakta, dijabetička retinopatija. Ova stanja mogu dovesti do gubitka vida tokom vremena.

Vodite računa o tome da redovno pregledate oči kod oftalmologa. Svaku promenu u vašem vidu treba shvatiti ozbiljno. Rana dijagnostika dijabetičke retinopatije, na primer, može da spreči ili odloži slepilo kod 90 odsto osoba sa dijabetesom.

Foto: Profimedia/Corbis

Dijabetesno stopalo

Vremenom, oštećenje živaca i problemi sa cirkulacijom uzrokovani dijabetesom mogu dovesti do problema sa stopalima, kao što su čirevi na stopalima. Ako se čir formira, može da se zarazi. Ozbiljna infekcija može značiti da treba amputirati stopalo ili nogu.

Ove probleme možete sprečiti pravilnom negom stopala. Držite noge čiste, suve i zaštićene od povreda. Nosite udobne, dobro uklapajuće cipele sa udobnim čarapama. Često proveravajte noge i nožne prste zbog bilo kakvih crvenih mrlja, rana ili plikova.

Oštećenje nerava

Ukoliko duže imate dijabetes tipa 2, povećava se rizik od dijabetičke neuropatije, odnosno oštećenja nerava i bola. Ovo je jedna od najčešćih komplikacija dijabetesa.

Neuropatija može da utiče na vaše ruke ili noge i to stanje je poznato kao periferna neuropatija. Takođe, može uticati i na živce koji kontrolišu organe u vašem telu i zo je autonomna neuropatija.

U zavisnosti od toga koji su nervi zahvaćeni, simptomi mogu uključivati utrnulost, peckanje u rukama ili nogama, probadajuće bolove, probleme sa vidom, osetljivost na dodir, dijareju, gubitak ravnoteže, slabost, gubitak kontrole nad bešikom ili crevima, erektilnu disfunkciju kod muškaraca i suvu vaginu kod žena.

Oštećenje bubrega

Ako se nivo šećera u krvi ne kontroliše pravilno, to može da dovede do bolesti bubrega. Vremenom, visok nivo šećera u krvi može da smanji sposobnost bubrega da filtrira otpad. Neophodno je da nivo glukoze u krvi i krvni pritisak budu pod kontrolom kako bi se ovo sprečilo.

Posetite svog lekara barem jednom godišnje da biste pregledali vašu mokraću, odnosno proteine. Protein u urinu je znak bolesti bubrega.

Foto: Profimedia/Corbis

Depresija

Iako naučnici ne razumeu u potpunosti vezu između dijabetesa i depresije, oni znaju da su ljudi sa dijabetesom izloženi većem riziku od depresije. Dijabetes može biti stresan i emocionalno iscrpljujući. Ako počnete da se osećate usamljeno ili tužno zbog dijabetesa, može vam pomoći razgovor sa psihijatrom, psihologom ili profesionalnim savetnikom.

Pitajte svog lekara za upućivanje kod stručnjaka za mentalno zdravlje sa iskustvom u radu sa osobama sa dijabetesom. Ako vaš lekar preporuči, razmislite o uzimanju antidepresiva.

Gastropareza

Ako nivo šećera u krvi ostane visok tokom dužeg vremenskog perioda, može doći do oštećenja nerva vagusa. Vergus je nerv koji kontroliše kretanje hrane kroz digestivni trakt. Gastropareza nastaje kada je nervus vagusa oštećen ili prestaje da radi. Kada se to dogodi, želucu treba duže nego što je normalno da isprazni sadržaj. To se naziva odloženo pražnjenje želuca.

Simptomi gastropareze uključuju mučninu i povraćanje, osećaj nadutosti, gubitak apetita, gubitak težine i grčeve u stomaku.

Gastropareza takođe može otežati upravljanje nivoom glukoze u krvi jer je apsorpcija hrane manje predvidiva. Najbolji način da se spreči gastropareza je da kontrolišete nivo šećera u krvi tokom vremena. Ako se razvije gastropareza, moraćete da radite sa svojim lekarom da biste prilagodili režim insulina. Takođe, treba da izbegavate da jedete hranu sa visokim sadržajem masti, jer joj je potrebno više vremena za varenje. Pokušajte da jedete manj obroke tokom celog dana.

Foto-ilustracija: Profimedia/Wavebreak

Demencija

Naučnici su nedavno uspostavili vezu između dijabetesa tipa 2 i Alchajmerove bolesti, najčešćeg tipa demencije. Previše šećera u krvi može vremenom da ošteti mozak, tako da je važno zadržati nivo šećera u krvi pod kontrolom.

Karijes

Kod dijabetesa kojim se loše upravlja, često se oštećuju mali krvni sudovi. To uključuje i male krvne sudove koji pomažu u ishrani zuba i desni, što povećava rizik od karijesa i infekcija desni.

Da biste smanjili rizik od stomatoloških problema, obratite se stomatologu svakih šest meseci na pregled. Očistite zube pastom za zube koja sadrži fluorid, a koristite konac za zube najmanje jednom dnevno.

(Telegraf.rs / healthline.com)