Velika je to borba, a iz ličnog iskustva tvrdim da je na Balkanu poprilično teško biti drugačiji
David je predivan dečak iz okoline Prijedora u Bosni i Hercegovini. Uskoro puni 14 godina, sprema se za malu maturu, mašta o budućnosti i kuje velike planove. Ovaj tinejdžer je isti, baš kao i svi njegovi vršnjaci, za one koji gledaju dušom i srcem. Za one, nešto ograničenijih pogleda i shvatanja, David ima ožiljak ispod nosa i nepravilan oblik usne.
Rođen je sa rascepom usne i nepca, što zahteva veliki broj hirurških zahvata i operacija, posete logopedu, zubaru… Put do rešenja problema nije nimalo lak, traje godinama, najmanje do punoletstva, a ovo je, samo naizgled, estetski problem. Sve je drugo više, samo ne estetski. Ta estetika i perfekcija kojoj u današnje vreme svi beskonačno teže, najmanji je problem svakoj osobi koja se rodi sa rascepom.
Naravno, na brdovitom Balkanu, u 21. veku, u vreme urbanih, gradskih faca, biznismena, raznih stručnjaka, manekena, lepotana, prelepih i prezgodnih ljudi, najveći problem je što je neko drugačiji. Zanimljivo je što su ti ljudi, koji cene samo fizičke atribute, svi do jednog savršeni i besprekorni… Kada bismo se šalili. No, to nije tema vredna pomena.
Činjenica je, a to malo ko želi da shvati, što deca imaju problem sa svojim rascepom. Tokom odrastanja i sazrevanja oni prihvate sebe i izbore se sa svime, ali dok su mali, ali i u osnovnoj školi, a naročito tokom puberteta, misle da je njihov problem najstrašniji, da svi vide samo te ožiljke, a niko kakvi su ljudi… Velika je to borba, a iz ličnog iskustva tvrdim da je na Balkanu poprilično teško biti drugačiji.
Zato razumem Davida. Razumem i da ne voli da se fotografiše. Znam zbog čega ne voli i ne treba ga terati na to. Ipak, mališan je želeo da se fotografiše sa drugarima povodom male mature.
U školu je došao fotograf, deca su pozirala jedno po jedno. David je bio nasmejan i vedar tog dana. Rekli su, slike će stići brzo.
Kada su dobili fotografije, David nije mogao da veruje šta vidi. Otišao je potišten kući, ispričao majci šta se desilo, a ona je ovu priču objavila u jednoj grupi na Fejsbuku.
Njen post prenosimo u celosti:
“Moj sin David je maturant. Kao i svi maturanti, išao je na slikanje. Međutim, fotograf je bez pitanja obrisao sve Davidove ožiljke i prepravio usnu. Za nas je bio toliki šok kad smo ugledali sliku. David je bio toliko razočaran i ljut. I ja takođe. Kako neko ima pravo da samo tako prepravi nečiji lik? Ispada, da smo mi umesto svih ovih 10 operacija samo trebali da odemo kod fotografa da ga on “sredi”. Doživeli smo ovo kao veliku uvredu. Kada smo tražili sliku bez prepravke, bio je zbunjen. Kao “pa on je to odradio profesionalno” Užas!!
Pošto je tako “profesionalan” obrisao original, morao je da dođe ponovo u školu samo da bi slikao Davida ponovo. David, vidno razočaran fotografovim ružnim stavom, skoro je zaplakao kad se ponovo slikao.
Ispod možete da vidite obe slike, pa bih volela da mi napišete koja vam se više sviđa, tj. na kojoj David izgleda kao ponosno dete sa svim onim što on jeste? Kako biste vi više voleli da vaše dijete izgleda kao maturant?” – napisala je Davidova majka Nada.
Kako je mališan ispričao majci, posle ponovljenog slikanja, kada je izvesni fotograf došao ponovo u školu, pitao je Davida “U čemu je problem?”
Dete nije moglo da shvati takav stav, a dovoljno mu je bilo teško što uopšte mora da se slika, pa još ponovo.
Na ponovljenom slikanju jasno se vidi tuga u očima deteta.
Prema rečima majke, David je bio razočaran i ljut.
– Skoro kao da mu se ceo svet srušio. Stalno je ponavljao da ne želi da ima tu sliku, da želi svoje ožiljke. Ja sam bila van sebe, što zbog cele situacije, što zbog svega što smo prošli da bismo bili tu gde smo danas, fotograf kao da je pljunuo na sve to. Hteo je sliku bez fotošopa, a kada smo mu rekli da je obrisana, bio je jako razočaran – govori majka Nada za Telegraf.rs.
Davida je jako zabolelo što je neko odlučio da ga prepravi, jer ispada kao da on nije normalan pa ga treba popraviti.
– Njemu je na kraju to slikanje ispalo jako mučno i stresno. On sad ne voli ni drugu sliku jer ga podseća na sve to. Odlučila sam da ga odvedem kod drugog fotografa da napravi neke baš liepe slike, da David vidi koliko je lep – zaključila je majka.
Iako je problem brzo rešen, u ovoj situaciji malo ko se zapitao kako je detetu, njegovoj majci i porodici?
Rascepi ne ostavljaju samo vidljive ožiljke na licu, ostavljaju velike i duboke ožiljke na duši i svako ko na bilo koji način odreaguje neprimereno i bahato, poput pomenutog fotografa, nesvesno ili svesno, para po tim ranama koje nikada do kraja ne zacele.
Radom na sebi i ostvarenjem ličnih ciljeva, svako od nas, drugačijih, stiče samopouzdanje, zadovoljstvo i sreću i zaboravlja na te ožiljke. Ipak, ovakvi slučajevi uvek ih načnu iznova. Zato, svakome kome nije jasno šta je problem što je fotograf “sredio” fotografiju, imam da poručim sledeće: Nikada ne sudite o nekome na osnovu fizičkog izgleda, njegovih postupaka i mišljenja, načina života koji nikako ne utiču na vas. Ne znate šta je neka osoba prošla, sa čim se bori i kakve ožiljke ima na duši. Razmislite o tome pre nego što pomislite sledeći put da osudite nekoga zbog bilo čega ili olako donesete zaključak.
(Jelena Odabašić Džodan)