Strani poslodavci koji su se upustili u potragu za zaposlenima sa ovih prostora, nude pogodnosti za koje su naši radnici zaboravili i da postoje i kojima je teško odoljeti.
Preduzeća iz Evrope uglavnom su zainteresovana za zanatlije, za koje ne štede da odriješe kesu i ponude im uslove rada koji ne ostavljaju puno prostora za razmišljanje.
U konkursima na internet oglasima praktično traže sve vrste zanatlija – električare, varioce, montere stolarije, vodoinstalatere, keramičare, tesare, zidare, vozače, kuvare, konobare.
A firme iz Hrvatske, Slovenije, Njemačke, Holandije, osim finih plata i stalnog radnog odnosa, potencijalnim radnicima nude stimulacije, regres, božićnice, plaćanje svakog prekovremenog sata.
Gotovo postaje praksa da su u ponudi i besplatna hrana i smještaj, plaćeni putni troškovi, svakih par sedmica nekoliko dana odmora.
Kad je riječ o platama, poslodavci iz Slovenije variocima mjesečno nude 1.500 evra, vozačima 1.000, kuvarima 890, a monterima stolarije 800 evra. Tu je i 1.100 evra regresa, te od 150 do 250 evra stimulacije.
Hrvatske firme su keramičara spremne da plate od 1.000 do 1.500 evra, a vodoinstalatera i instalatera grijanja između 1.100 i 1.350 evra.
Nijemci električarima nude satnicu od deset evra, što znači da sedmično, za 40 radnih sati, mogu da zarade 400 evra.
Pojedina preduzeća iz Holandije za dobrog tesara, zidara ili betonirca ne žale sedmično da plate od 450 do 500 evra, a da svaki prekovremeni sat tokom sedmice plate 25 odsto više, rad subotom 50, a rad nedeljom ili praznikom 100 odsto više.
U Savezu sindikata RS naglašavaju da, uz aktuelne plate zanatlija i, generalno, uslove pod kojima rade u RS, ponuda stranih poslodavaca znači još masovniji odlazak radnika ovog profila.
– Pomenuta zanimanja kod nas su u prosjeku plaćena oko 600 KM. Međutim, bez plate od oko 1.000-1.200 KM u ovoj djelatnosti, ni najmanje ne možemo da računamo na to da će ljudi ostajati ovde. Još kad se u obzir uzmu sve pogodnosti koje nude strani poslodavci, jasno je da ćemo zanatlije tražiti svijećom i plaćati suvim zlatom, ali će biti kasno – naglašava potpredsjednik ovog saveza za privredu Tane Peulić.
Foto: D. Božić/RAS Srbija
Tane Peulić
Prema njegovim riječima, osim u ponekim preduzećima, radnici i ne znaju šta su 13. plata, regres, božićnica, stimulacija.
– Takođe, većina poslodavaca izbjegava da plati prekovremeni rad, što dodatno demotiviše zaposlene, koji rade samo da prežive, a u međuvremenu kopaju i nogama i rukama da odu u inostranstvo – kaže Peulić.
Domaći poslodavci takođe priznaju da ni u maloj mjeri ne mogu da odgovore poslovnim ponudama preduzeća iz Evrope.
– Mi ćemo morati povećavati plate, ali to definitivno neće biti u nekom većem iznosu, zbog čega ni tada nećemo moći konkurisati poslodavcima iz Evrope. Svjesni smo odlaska naših radnika i koliki je to problem za domaću privredu, ali malo šta tu možemo da učinimo. – ističe predsjednik Unije udruženja poslodavaca Srpske Dragutin Škrebić.
Plaćaju i posrednike
Poslodavci iz regiona spremni su i da plate posrednicima koji će im dovedesti dobrog radnika sa ovih prostora.
Primjera radi, problem nedostatka kadra, konkretno varilaca, u jednoj slovenačkoj kompaniji koja se bavi proizvodnjiom izduvnih sistema, prevazilate tako što onome ko preporuči ili dovede novog radnika, daju 250 evra stimulacije.
S druge strane, pojedine strane klinike spremne su da sa čak 2.000 evra počaste onoga ko im preporuči i dovede vrijednu medicinsku sestru sa ovih prostora.
