Zlo da nije veresije

Jedna četvoročlana porodica u Srpskoj, koja preživjava od dvije plate iz realnog sektora, za hranu dnevno na raspolaganju ima svega 13 maraka.

Dakle, tek koji fenig više od četiri KM po članu, što je taman toliko da se ne bude gladno, odnosno da se nekako preturi do sutra koje, nažalost, uglavnom biva teže od ono juče.

A to teško sutra svaki dan se obrušava na najmanje četvrtinu naših porodica koje, što je potvrdila i zvanična statistika, nisu u prilici da bar svaki drugi dan imaju neki mesni obrok.

Oni koji su te sreće da imaju kakav-takav posao, te koji su iole kreditno sposobni, već godinama se vrte u začaranom krugu zaduženosti, jer samo tako mogu da zakrpe sve rupe u svojim kućnim budžetima.

S obzirom na mala primanja, čest scenario je da, samo što su uplatili ratu kredita, iz banke svraćaju u radnju u naselju i na veresiju uzimaju šta će jesti toga dana. Jer, kad se plate režije i dug za kredit, od cijele zarade ostane tek nešto siće, taman da novčanik ne bude skroz prazan.

Kad se podvuče crta, mnogi građani ove države žive rastrzani između zarada kojima jedva mogu sa najedu i troškova koji im se kao omča sve više stežu oko vrata.

Kad to uže još zategne neka rata kredita, suvišno je govoriti šta o svom životu misle radnici-dužnici koji mjesečno dirinče za nekih 500-600 KM.

Sreća, tu je veresija.

Srpskainfo