Danas čovek dnevno doživi i do 20 stresnih situacija, pokazuju određene statistike. Ne znamo da li im je za verovati, ali verovatno da ne postoji osoba u Srbiji koja se ne suočava sa ovim problemom svaki dan, u većoj ili manjoj meri, zbog raznih situacija. Čuveni grčki filzof stoik Epiktet je rekao da „čoveka ne ugrožavaju događaji, već način na koji ih on doživljava“
Stres na radnom mestu je pak poprimio razmere epidemije, „zahvaljujući“ brzom tempu života i tehnološkom napretku, koji nas, bez obzira na sve pozitivne strane tih promena, ipak tera da radimo više i brže, da stalno budemo u toku sa dešavanjima, a posledice oseća ne samo naše telo, naš organizam, već i naša psiha.
Psiholozi kažu da postoje okidači stresa nad kojima možemo da imamo kontrolu, kao i oni na koje ne možemo da utičemo. Pitanje je da li umemo da se nosimo sa stresom, kako ga doživljavamo i kako ga savladavamo ili makar pokušavamo da ublažimo njegove posledice.
Foto: Marko Risović
Lično iskustvo Jovane Uhrin
Novinarka i pr menadžer Urgentnog centra Jovana Uhrin rekla je da je zbog posla kojim se bavi izgubila pojam o tome šta znači provoditi vreme bez stresa. Još od novinarskih dana zna da je takva vrsta posla veoma stresna, pre svega zbog kratkih rokova, jer televizija ne poznaje izgovor „nisam stigla“.
– Kao urednik emisije i osoba koja je odgovorna da se svake subote u programu pojavi nova epizoda, osećam neverovatan stres 6 dana u nedelji. Da li smo snimili sve, da li će montaža proći kako treba, da li će server pući kad u poslednjem trenutku završavamo emisiju. Jedino moja montažerka zna kako mi je. I onda dođe subota posle podne kad malo odahnem, u nedelju opet kreće haos. I tako konstantno svake nedelje.
Iako je posao PR Urgentnog centra drugačiji, ne može se reći da je manje stresan. Ali taj stres je drugačije prirode. Gledati ljudske sudbine svakodnevno, a biti nemoćan da nešto promeniš je pogubno za organizam.
– Desilo mi se da me kolege zamole da se raspitam o sudbini neke njima bliske osobe koja je u Urgentnom, jer ne mogu da dođu do informacija. I onda saznam da ta osoba nema baš dobre prognoze i moram to da prenesem kolegi. Te situacije su mi najtraumatičnije. Tada mi se dešavalo da dođem kući i po 10-15 minuta samo gledam u jednu tački i ćutim.
Antistres metoda koju ona primenjuje u takvim trenucima je brzo hodanje.
– Hodam i do pet kilometara, sa ili bez muzike, i za to vreme razmišljam. To je najbolji način da se oslobodim stresa. Osim toga, mene opušta i vreme provedeno sa detetom – kaže Uhrin.
Foto: Marko Risović
A šta kažu psiholozi
Psiholog i psihoterapeut u KBC ”Dragiša Mišović – Dedinje” Vladimir Borovnica kaže da je pritisak na radnom mestu jedna od najaktuelnijih tema u savremenom svetu i da se zaposleni danas bore sa velikom količinom tzv. umerenog stresa. „Nije reč o ekstremnom stresu, jer je mali broj onih koji su na poslu životno ugroženi, ali je većina sve vreme pod određenim pritiskom, to je umereni stres koji je hroničan i najštetniji za zdravlje“ – objasnio je Borovnica i istakao da su zaposleni pod stalnim pritiskom zbog količine posla, rokova, neizvesnosti, postavljenih ciljeva, ali i zbog međuljudskih odnosa i manjka vremena, odnosno nemogućnosti da balansiraju između privatnog i poslovnog života. Borovnica je preporučio jednu od najmoćnijih anti-stres metoda – podršku tj. dobre međuljudske odnose – koji predstavljaju „prirodnu branu i kanal za spontano isceljenje različitih stresnih i traumatskih iskustava“. Reč je o još jednoj od tačaka gde se, kaže, „zdrav razum“ i nauka slažu – za sreću su najvažniji dobri međuljudski odnosi.
Foto: Pixabay
Simptomi stresa
Psiholozi navode da se kod većine zaposlenih simptomi stresa ispoljavaju na različite načine, od emocionalnog nezadovoljstva, uznemirenosti, napetosti, besa i tenzije do fizičkih simptoma kao što su glavobolja, znojavi dlanovi, pritisak u grudima. Takođe se napominje da ako stres predugo traje, to definitivno dovodi i do ugrožavanja zdravlja. Borovnica smatra da i kompanije i sami zaposleni mogu na razne načine da smanje stres. Kompanije bi trebalo da počnu od adekvatne opterećenosti zaposlenog i jasnije definisanih uloga na radnom mestu do pružanja mogućnosti da se zaposleni razvijaju i da balansiraju između privatnog i poslovnog života, dok bi sami zaposleni trebalo da se, pre svega, bave nekih sportom, zatim razvijanje dobrih socijalnih odnosa do toga da treba da imamo jasan cilj pred sobom zašto se borimo sa svim tim izazovima na poslu – savetuje Borovnica.
