Ovaj praznik je pokretan, s obzirom na to da se slavi nedjelju dana prije Uskrsa koji takođe nema ustaljen datum u kalendaru
Svi pravoslavni vernici danas proslavljaju veliki praznik Cveti, koji se uvek slavi dan posle Lazareve subote – Vrbice. Današnji dan simbolizuje carski i svečani ulazak Isusa Hrista u Sveti grad Jerusalim.
Ustanovljen je u Jerusalimu krajem IV veka, za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim.
Isus je u grad ušao jašući na magarcu, a narod ga je dočekao je dočekao kao cara, prostirući ispred njega svoje haljine i grančice drveća i noseći u rukama palmove grančice. Ovim praznikom obeležava se poslednja nedelja pred početak Isusovog stradanja, smrti i vaskrsenja.
Praznik Cveti ustanovljen je još od prvih hrišćanskih vremena, a svečano se proslavlja od trećeg veka nove ere.
Cveti se obeležavaju u svim hrišćanskim zemljama, a jevanđelisti beleže da je Isus na kapijama grada dočekan sa cvećem i listovima palme, koje su mu ljudi bacali pred noge, a sada se u crkvu nose šimšir, tisa, te grančice vrbe ili masline.
Cveti su pokretni hrišćanski praznik, s obzirom na to da se slavi nedelju dana pre Uskrsa koji takođe nema ustaljen datum u kalendaru.
Uoči Cveti devojke i deca odlaze u polja i beru cveće. Najčešće se bere ovo cveće:
Margarete – da budete lepi i krupni
Dren – da budete jaki i zdravi
Ljubičice – da budete mirišljavi i privlačni
Vrbove grančice – da svi budu napredni i uspešni
Ruža – da budete rumeni i sveži
Postoji narodno verovanje da onaj ko prvi stigne i ubere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti.
Takođe, danas bi valjalo izgovoriti ovu molitvu za zdravlje i sreću vas i vaših najbližih:
Obščeje voskresenije, prežde tvojeja strasti uvjerjaja, iz mertvih vozdvigal jesi Lazarja, Hriste Bože, tjemže i mi jako otroci pobjedi znamenija nosjašče, tebje pobjeditelju smerti vopijem: Osana vo višnjih, blagosloven grjadij vo imja Gospodnje. Amin.
(Telegraf.rs)