Poput Josifa, koga su braća iz zavisti prodala za 20 srebrenika, ali se spasao i kasnije je vladao Egiptom, i Spasitelj je predat u ruke grešnika

Velika ili strasna sedmica je poslednja, sedma nedelja Velikog časnog posta koja prethodi Uskrsu.

Ova nedelja se zove strasna, jer na staroslovenskom reč strast znači stradanje, trpljenje i bol. Od davnina se naziva Velikom sedmicom, a svaki njen dan je u bogoslužbenim knjigama označen kao „Veliki i Sveti“ zbog svetih i velikih događaja koji su se dogodili.

Strasnu sedmicu hrišćani provode u strogom postu, molitvi i pokajanju da bi se fizički i duhovno pripremili za najvažniji događaj crkvene istorije – čudo Uskrsa.

U crkvama se na posebnim bogosluženjima podseća na poslednje zemaljske dane Gospoda Isusa Hrista, njegovu izdaju, hapšenje i stradanje na krstu. Nedelja se završava Vaskresenjem Hristovog, Sina Božijeg.

Na Veliki ponedeljak Hristos je, praćen narodom, ušao u Jerusalimski hram i bičem isterao iz njega sve trgovce koji su svojom galamom ometali molitvu i vređali svetinju, zato što je ona, kako je Isus rekao, „dom za molitvu“.

Foto: crkvenikalendar.com

Foto: crkvenikalendar.com

Na Veliki ponedeljak Crkva podseća na stradalnog Josifa, sina starozavetnog patrijarha Jakova. Poput Josifa, koga su braća iz zavisti prodala za 20 srebrenika, ali se spasao i kasnije je vladao Egiptom, i Spasitelj je predat u ruke grešnika, osuđen, razapet i sahranjen, a posle Svoga Vaskrsenja vlada svetom.

Osim toga, služba ovoga dana posvećena je i poznatom jevanđeljskom događaju: prokletstvu smokve koju je Spasitelj zbog njene neplodnosti osudio da se osuši, a ona je slika jevrejske sinagoge koja je Isusa predala na smrt. Usahla smokva predstavlja i simbol ljudske duše lišene duhovnih plodova, koja ne poznaje molitvu i pokajanje.

Veruje se da se na današnji dan trebate pokajati, ako ste ikada ikog izdali, a posebno obratite pažnju na decu i usmerite ih da vole i poštuju braću i sestre bez zlobe i zavisti, jer danas je praznik bratske i sestrinske ljubavi.

Telegraf.rs