Ponekad je u redu, pa čak i preporučljivo ponašati se kao dete. Deca često bolje od odraslih znaju kako da uče brzo i kako da stvaraju bolje odnose s drugima. Ovih 10 velikih lekcija možemo da naučimo upravo od njih.
1. Svaki dan je novi početak. Nije li lepo znati da je sutra novi dan u kojem nismo napravili još ni jednu jedinu grešku? – L. M. Montgomeri
Sećate se onog osećaja kako se kraj svakog školskog dana činio kao potpuni završetak i vreme za počinjanje nečeg novog? Letnji praznici činili su se pak kao ceo život. Dok smo deca, svaki dan čini nam se kao večnost, a svaki novi dan znači nove mogućnosti za stvaranje novih prijateljstava, nove avanture, učenje novih stvari. Deca ne prenose “teret” iz jednog dana u sledeći. Ona uvek počinju ispočetka.
2. Budite hrabri. Život se skuplja ili širi proporcionalno nečijoj hrabrosti – Anais Nin
Pevajte naglas. Plešite kad vam se pleše. Dečji um ne poznaje granice jer nisu ograničena strahom od neuspeha ili poniženja. Ona idu hrabro napred s nadom i istrajnošću jer i ne znaju drugačije. Deca nisu iskusila poraz i neuspeh. Ona raširenih ruku prihvataju život i sve ono što im pruža.
3. Smejte se svaki dan. Dan bez smeha je potraćen dan – Čarli Čaplin
Deca imaju predivnu sposobnost da pronađu veselje svuda oko sebe. Pogledajte samo kakvo veselje mogu da pronađu u parku ili šoping-centru. Ona svuda vide luckastost.
4. Čuvajte lepa prijateljstva. U slatkoći prijateljstva neka bude smeha i deljenja užitaka. Jer u rosi malih stvari srce pronalazi svoja jutra i osveženja – Halil Džubran
U igri s dugarima i stvaranju novih prijateljstava, deca pronalaze istinsku sreću. Učlane se u fudbalski klub, idu na rođendanske proslave, krenu u nove škole i tamo pronalaze nove prijatelje. Deca se čvrsto drže pravila “što više, to bolje”, a trebalo bi i odrasli, takođe.
5. Probajte nove stvari. Čovek ne može da otkrije nove okeane ako nema hrabrosti da izgubi pogled na obalu – Andre Žid
Deca se ne boje da isprobaju sport koji nikada ranije nisu igrala. Skakaće na trambolinu, zaroniti u more i spustiti se niz padinu u skijama čak i ako to nikada pre nisu radila.
Kad odrastemo, počnemo da se bojimo nepoznatog. Ostajemo u udobnosti sopstvene zone komfora i retko iz nje izlazimo. Kada se upustimo u avanturu, ponovno se osećamo živima i ponovno se budi naš duh.
6. Primećujte male stvari. Uživajte u malim stvarima jer jednog dana biste mogli da se osvrnete na prošlost i da shvatite da su to bile najbolje stvari – Robert Brol
Deci neke jednostavne stvari koje mi odrasli uzimamo zdravo za gotovo mogu da donesu ogromnu sreću i veliko nadahnuće. Dete će tako, na primer, s najvećim veseljem posmatrati ptičicu koja se igra i kako se na svojim malim tankim nogicama brzo kreće dok to radi.
Kad smo prestali da primećujemo ta sićušna čuda kojima smo okruženi svakog dana? Koliko bi život mogao da nam bude lepši kad bismo ponovno mogli da vidimo ta čuda?
7. U redu je tražiti nečiju pomoć.
Kada ste dete, čitav vaš život zavisi od roditeljske podrške i pomoći, odnosno od pomoći odraslih. Bez nje dete ne može da opstane. Kako odrastamo, tako počinjemo da gubimo sposobnost da prihvatamo tuđu pomoć kao nešto normalno.
To je pomalo tužno jer traženje pomoći zapravo može da nam pomogne da se osećamo sposobnijim, a osoba od koje tražimo pomoć može zbog toga da se osećati polaskano.
8. Ne znate sve.
S akumuliranjem formalnog obrazovanja i proticanjem vremena često imamo osećaj da imamo odgovor na sve. Međutim, grešimo. Čovek nikada ne bi smeo da prestane da bude znatiželjan i da postavlja jednostavna pitanja, baš kao što to deca rade.
Osim što nas znatiželja čini skromnim, ona ima bezbroj dobrobiti. Na primer, učvršćuje vašu povezanost s drugim ljudima jer provodite vreme slušajući, a poboljšava i vašu produktivnost na poslu jer uvek želite da učite i budete još bolji.
9. Postoji ceo jedan svet koji tek treba da otkrijete.
Deca su najznatiželjniji posmatrači svega oko sebe. Izađite u šetnju s detetom i učinite isto s odraslom osobom i idite istom rutom. Iznenadiće vas koliko ćete drugačijih stvari primetiti i objašnjavati kada šetate s detetom. To je zato što s godinama postajemo nesvesni prirode oko sebe.
10. Možete da isprobate nova iskustva i pre nego što ste potpuno spremni.
Deca ne čekaju da nauka potvrdi da su spremna da pomere pomoćne točkiće na biciklu – ona ih samo sklone i gledaju šta će se dogoditi. Uprkos tome što deca kognitivno, razvojno niti fizički nisu spremna na većinu onoga što svet može da pruži, deca su majstori u tome da skaču u nepoznato. Ona se ne zamaraju preduslovima za isprobavanje novih aktivnosti.
Deca prvo kažu “da”, a onda usput smišljaju šta da urade. To je strategija koju mi odrasli opsednuti sigurnošću možemo da sledimo. Deca su najbolji dokaz da ne moramo uvek da budemo potpuno spremni da bismo krenuli napred.
