Telegraf u štali sa Jokićem i njegovim konjima: Kad Nikolin “Hvatač snova” izađe na trku, u Somboru sve staje (VIDEO) (FOTO)

Superstar NBA lige vredno je slušao savete svog oca Branislava i totalno fokusiran brinuo o svakom detalju kako bi njegovi “mezimci” na trkačkom vikendu u Somboru postigli što bolji rezultat – što možete videti u reportaži na početku teksta

Pravi letnji dan u vojvođanskoj ravnici. Od Beograda, autoputem do Zmajeva, pa preko Kule i Crvenke, između pedantno obrađenih polja žita, kukuruza i suncokreta, idemo ka Somboru. Najopevaniji srpski grad, mesto rođenja vrhunskih sportista, na čelu sa Nikolom Jokićem, bio je prazniji nego inače.

Bez obzira na to što je nedelja, ni paori nisu u uobičajenom broju bili na svojim “radnim mestima”. Ipak, ova činjenica može biti čudna samo strancu koji ne zna da vreme bukvalno staje kada dođe vreme za kasački dan. Kako se za dobrim konjem prašina diže, na gradskom Hipodromu u Somboru, kopitama najboljih kasačkih grla podignut je najveći oblak u Srbiji, pa tako trkalište nije, ni malo, teško naći, iako je tek zagrevanje u toku.

Stižemo ranije, taman da propratimo najbolje od najboljih, pomognemo porodici Jokić u pripremi tribine i postavljanju stolova. I, naravno, u pravo i jedino moguće vreme da porazgovaramo o omiljenim somborskim temama – konjima, sportu i zaštitnom znaku grada, Nikoli Jokiću, kojeg smo upoznali iz potpuno drugačijeg ugla, bez dresa Denvera, ali sa miljenikom Drim Kečerom i ostalim mezimcima bez kojih on ne bi bio ono što danas jeste.

Na prvi pogled Somborci deluju kao “sa druge planete”. Nervozni su, retko ukazuju poverenje bilo kome “novom” i prilično su obazrivi, nikako plašljivi. U stvari, oni su  velike dobričine koje žele da žive “kao sav normalan svet”, raduju se malim stvarima i u stanju su da budu prijatelji “do koske”. Naročito, ako im pokažeš da nisi neko ko želi da ruši svet koji su možda i decenijama unazad gradili.

Da li zbog toga što su najplemenitije životinje upoznali bolje od svih ostalih, napornog rada na koji su navikli ili nečeg trećeg, tek brzo shvatam nepisana pravila koja kako na hipodromu, tako i na košarkaškom terenu , ali i u životu, jednostavno moraju da se poštuju.

Kada je tako, onda je sve i dozvoljeno, pa imam tu privilegiju da me Branislav Jokić, predsednik Konjičkog kluba “Vojvođanin”, strastveni ljubitelj svega u vezi sa konjima i košarkom i otac našeg najboljeg košarkaša Nikole Jokića, uputi u tajne konjičkog sporta, provede kroz klub i iz srca mi odgovori na košarkaška pitanja o kojima se u Srbiji dugo polemisalo i o kojima ćete čitati narednih dana.

Branislav mi je više pričao i o konjičko-košarkaškim počecima u Somboru, koji je i bukvalno ceo svet upoznao zahvaljujući asu Denvera, koji leto umesto na egzotičnim destinacijama, provodi u štali, na hipodromu i u blizini životinja koje ne gleda očima, već srcem.

– Naša štala se zove “Dream Catcher”, naši konji pripadaju toj štali. Naziv je dobila po prvom konju kojeg smo kupili. To u prevodu znači Hvatač snova. Konj nosi to ime i on je prvi i ljubimac Nikolin. Nikola hvata svoje snove po Americi, a ovaj trči tu i hvata svoje snove po Srbiji. Izuzetno dobar i miran konj, da ga ne hvalim baš puno. Eto, prošlu trku koju je trčao u Subotici je trčao, i pobedio, i očekujem i danas da se dobro trka. E sad, da li će pobediti, otom, potom – počinje priču Nikolin otac dok sa hipodroma na kojem je as Denvera odrastao hodamo ka štalama.

Uz mnogo truda i rada, mesto na kojem boravi Nikolin ljubimac, popularni Hvatač snova, kao i “ostatak ekipe”, je uredno i jako pristojno. Sve je na svom mestu. Naročito, jer je sada tu i Nikola, koji se ekspresno vratio iz Amerike, po završetku sezone, i sada, tokom trkačkog dana, obraća pažnju bukvalno na svaki mogući detalj. Adrenalin i nervoza dostužu vrhunac, a njegov fokus dok je sa konjima je na najvećem mogućem nivou.

– Tako je oduvek – kažu svi koji ga dobro poznaju. Otac, prijatelji, i poznanici saglasni su u jednom:

– Nikola je 100 posto posvećen konjima kada ih priprema za trku. Tako je od malena. Ne želi da dopusti da bilo šta iole utiče na loš rezultat. Celog dana je sa njima, radi sve što je potrebno i ne govori mnogo. Ipak, to je njegova ljubav i nešto što ga ispunjava i “puni mu baterije”. To jednostavno može da razume samo neko ko zaista voli konje. 

I zaista, popularnog Džokera zatičem na “radnom zadatku” uz mezimce koji su sastavni deo njegovog života i pred kojima su brojni uspesi koje, doduše na košarkaškom terenu, u vidu tripl-dablova, učešća na Ol staru i poziva u reprezentaciju opravdava i njihov vlasnik.

Kao “došljak” i novo lice u štali, i sam shvatam da sam za životinje pred kojima je važan dan potpuni višak, što je i logično. Otpozdravljamo tiho Nikoli i ekipi, i sa Branislavom nastaljamo obilazak.

– Ovde je desetak konja našeg kluba “Vojvođanin”, a 5 je u vlasništvu ergele Jokić koji su u klubu. Imamo dve “predstavnice”, u kategoriji “francuska kobila” koje će se trkati. Tu je i jedna mlada trogotkinja koja je tek počela da trči, i ovo će joj biti tek druga trka, kao i veteran Sanri, koji trči u polubrzoj partiji. Svi konji su spremni, a što kažu konjari: “Trka je zbrka”. Može da se desi nešto nepredviđeno, jer, svi su došli da pobede. Danas će biti oko sto konja, a sve gazde koje su došle žele da pobede. Sto ljudi, sto konja trče, i svi hoće pehar.

Po povratku na trkalište tribine i mesta oko staze bila su već popunjena. Frktanje konja, napete kasače i ležernu publiku, koja je pijuckala i mezetila “šta je Bog dao” u nekoj hladovini, pokušava da koliko-toliko opusti starogradska muzika sa razglasa. Atmosfera? Prava. Trkačka, pobednička, za publiku opuštena. Nižu se preticanja, aplauzi, uručeni trofeji.

Na oblak prašine koji je iz kruga u krug sve veći niko i ne obraća pažnju. Baš kao ni na Nikolu, koji potpuno normalno, kao da nije megazvezda svetske košarke, udaljen od očiju prisutnih izvodi jednog po jednog mezimca koji će učestvovati u pet od deset zakazanih trka toga dana.

Pažnja svih usmerena je na stazu, i to je situacija u kojoj se Nikola najbolje snalazi jer može bez pompe da se pripremi za trku.

Jedna po jedna, od 10 zakazanih trka, dobijale su svoje prvake, a najbitnija, kako za Nikolu, tako i za nas koji smo, makar iz priče zavoleli Drim Kečera, bila je 8. po redu. Možda i najpoznatijeg konja u Srbiji svi prisutni su pratili, jer ipak, pobedio je u Subotici. Bio je to momenat kada je i Nikola “popustio” i došao pored staze.

Na kraju, Drim Kečer nije ponovio uspeh iz Subotice. Na domaćem terenu je zauzeo 5. mesto, a svaki momenat trke Jokić je pratio sa velikom pažnjom.

Kažu da, pravi ljubitelj konja svog mezimca ne gleda očima, već srcem. Da to zaista jeste tako uverili smo se na licu mesta, na Trkama za pehar grada Sombora, na primeru Branislava i Nikole Jokića. U formalnom i neformalnom razgovoru sa njima svakako smo saznali mnogo toga, a glavno je da su konji, košarka i život – jedno. Tako uspeh neće izostati, baš kao što nije ni u nedelju.

Na kraju, pored “miljenika” ostali konji su osvojili jedno prvo, dva druga i jedno treće mesto, dovoljno za uspešan trkački vikend i veliko slavlje.

Utisak je da je da bi najbolji košarkaš Denver Nagetsa, NBA Ol star košarkaš, reprezentativac, a pre svega toga Somborac i, naravno Srbin, najviše voleo kada bi u miru i tišini, potpuno neprimetno mogao da bude ono što jeste – normalan i običan momak. Doduše, on svojim ponašanjem pokazuje da to zaista i jeste. Sombor nije zamenio tropskim ostrvima, konje nije zamenio četvorotočkašima od više stotina konjskih snaga, a porodicu i prijatelje za svetske zvezde. U tome je njegova veličina.

Ipak, sportski izazovi tek predstoje. Na Drim Kečeru i ostalim “pulenima” je da iz trke u trku napreduju, dok će Nikola posle više nego zasluženog odmora na novi zadatak. Posle sezone iz snova, i dve godine “ćutanja” o reprezentaciji  krenuće put Kine sa svojim drugovima i saigračima, sa Orlovima.

Najavljen je pohod na najsjajnije odličje, koji za rođene pobednike iz Sombora, Beograda, Valjeva, Subotice i ostalih delova naše zemlje nikada nije bio problem. Do početka priprema, Sombor, trke i konji su glavna tema i preokupacija momka koji je uz Konjički klub Vojvođanin obeležio trkački vikend u gradu tamburice. Zaslužio je.

(Saša G. /s.grujovic@telegraf.rs)