Misliš li, zaista, Milo Đukanoviću da ćeš nekakvim đavoljim hatišerifom satrt svetu Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori?!
Nesoj si, pogan obična, ali glup nisi pa se porazmisli još jedanput, jer verujem da odlično znaš da nas ima dovoljno voljnih, baš dovoljno i baš voljnih- da zavetnu svetinju branimo i odbranimo, fukaro!
Spremaš li to, bezumniče, Milogorje za rat protivu Crne Gore, jer niko od nas na tvoju janičarsku silu neće odgovoriti tužbalicama i lelecima, nit sedeti doma naričući nad sudbinom kletom, gledajući kako đavoloimana sekta preuzima naše bogomolje?! Bogomolje Crne Gore! Nemanjićke, Njegoševe, one iste u kojoj su tvoji i ti krštavani i zakleti u Boga- Hrista… Iste one koje ti dušu čuvaju od večnog prokletstva, ako ti je šta duše ostalo?! Ako jeste- u Srpskoj pravoslavnoj crkvi je, nepokajniče avetni!
Prizivaš nas da se prebrojimo, da stanemo na praotačke belege, da se reknemo jednom za svagda ko smo, šta smo, od čega smo i šta ne damo po cenu… Najskuplju cenu, izrode, svako je od nas spreman da je plati jer borimo se carstvo nebesko Crne Gore, spram carstva ognjenog u kojem si gostoprimnik ludila koje prizivaš na naša brda, naše more, naše grobove, jer za veru praotačku rođeni smo mreti kako bi vazda živeli ko vojska pravednička, Hristova!
Upamet se, molim vas, braćo i sestre što zavedeni pratite smrdljive stope ove pošasti, jer ne čini tiranin ništa vas radi, no svoje prćije, svojega vilajeta radi ne bi li taj mrak omeđio bedemima đavolje utvrde!
Nudi vam crkvu? Imate je već osam vekova, Bogu hvala! Onu isti milosnicu koja vas voli, koja se moli za vas, koja vas vazda majčinski čeka, koja vas se odreći neće i kad se sramotno odričete nje!
Nudi vam veru? Veru krvavih ruku ustaša Sekule Drljevića i Maksa Luburića, da vas Miraš pomaže smrću vaših pradedova za život Srpske pravoslavne crkve svete, pravednice naše vasksrsne!
Nudi vam autokefaliju? Od vas samih! Od predaka i potomaka koji će vas se stideti, jer u grehu, životnome grehu ne možete naći Gospoda, nit liturgije, ispovesti, pričešća, blage zavetrine kad besni vetrovi udare…
Upamet se, kumim vas Bogom, jer nismo mi, vernici Srspke pravoslavne crkve vaši dušmani, no ne damo da vas pogan povede u lagume bezdušja, da nas razbrati, da vam učini zlo za vekove kojima ćete lutati ko prognane i proklete utvare!
Na nas ne može da udari, može tek da pokuša ali razbiće se o veru iskrenu ko valna o svete hridi! Vašim dušama trguje ubeđujući vas da ćete kao bogalji ponosno stajati u otetim svetinjama, dok vas urlik bude godnio do ludila. Urlik vas samih u zagluđujućoj tišini nečasti za koju mu valjate tek ko potrošna roba.
Svi na Sabor, odbranimo svetinje i našu Crkvu!
Upamet se, braćo i sestre- postojimo jedino pod skutima blage Srpske pravoslavne crkve i nigde i nikako drugačije! Ima nas, rekoh, Bogu hvala dovljno da pokažemo hohštapleru kako se Crna Gora s Lovćena nebom razgovara!
Dozove li nas doći ćemo na „selo“, pa kome god preselo… Nek vas ne lažu da je i pad let, jer taj let na koji vas nagoni pad je u bezdan vazdan prokletstva!
Sada se doveka odredite hoćete li se zaklinjati u Gospoda ili u novoversko: „Za dom spremni!“?! Hoćete li svete mošti ostroške celivati, ili senke Jasenovca, Jastrebarskog, Jadovna…pričešujući se urlicima žrtava „episkopa“ Drljevća, Luburića, Dedeića…
