Namera Podgorice je da zatre srpstvo i iskoreni srpsku tradiciju u Crnoj Gori, kaže istoričar Predrag Marković povodom najave da će u Crnoj Gori biti usvojen Zakon o slobodi veroispovesti koji predviđa prisvajanje imovine SPC čime je, kako ocenjuje, rukovodstvo u Podgorici prevazišlo najveće neprijatelje srpstva – ustaše i UČK.
Marković je ocenio paradoksalnim da država, koju su osnovali srpski mitropoliti i vladike želi da protera srpstvo, a napad na SPC uporedio je sa ustaškim eksperimentom iz 1942. godine kada su, podseća, ustaše stvorile Hrvatsku pravoslavnu crkvu.
”Milo Ðukanović je ovog puta spojio dve tradicije – ustašku, sa osnivanjem crkve, i tradiciju kosovskih Albanaca sa otimanjem crkvene imovine i tako prevazišao i jedne i druge. Nismo očekivali da narod, koji se smatrao najboljim Srbima, i država koja predstavlja taj narod, u mržnji prema srpskim institucijama prevaziđe najveće neprijatelje srpstva – ustaše i UČK”, rekao je Marković za Tanjug.
Zapitao je šta će Podgorica, u nameri iskoreni srpsku tradiciju u Crnoj Gori učiniti sa Njegošem i Kraljem Nikolom koji su, kako kaže, po kriterijumima vladajućih crnogorskih elita srpski nacionalisti.
”Kralj Nikola je spevao himnu o Prizrenu i Dušanovom carstvu. Ako nastave u toj nameri, moraće da proteraju i Petroviće iz svog pamćenja”, naveo je Marković.
Ukazao je da veći deo imovine, na koju u Crnog Gori danas polažu pravo, nije bio u Kraljevini Crnoj Gori, već uglavnom u Austrougarskoj, tako da pravno-formalni naslednik te imovine nije Crna Gora nego Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca i Jugoslavija.
”Ako bi sve vratili na nultu tačku, a pitanje je koja nulta tačka za crnogorsku državnost, šta ćemo sa krajevima koji nisu pripadali Crnoj Gori pre 1918.godine, kao što je Boka Kotorska”, kaže Markovuć i podseća da je i sever Crne Gore samo tri godine bio u sastavu Kraljevine Crne Gore – od 1912. godine do njene kapitaulacije 1916. godine.
Kako kaže, na severu Crne Gore je bilo mnogo imovine koja je pripadala vakufima i koja bi, po logici državnog vrha u Podgorici, trebalo vratiti islamskoj verskoj zajednici.
Marković je vlast u Podgorici nazvao ”kleptomanskom” elitom koja otima istoriju, jezik i tradiciju i postavio pitanje šta će biti sa grobljima crnogorskih predaka, ako imovinu SPC prisvoji sekta Miraša Dedeića.
”Da li će onda preorati srpska groblja? Verovao bih u ozbiljnost crnogorske posebne crkve kada bi većina Crnogoraca krštavala i sahranjivala po obredu Miraša Dedeića, ali mislim da je broj takvih beznačajan”, rekao je Marković.
Ocenio je i neprimerenim poređene crnogorske crkve sa Makednoskom pravoslavnom crkvom koja je, kaže, bila proglašena na neobičan način vojno-komunističkim aktom šezdesetih godina.
”Ali, Makedonci su u velikom broju prišli toj crkvi za razliku od Crnogoraca”, ukazao je istoričar.
Upitan šta Srbija, osim molbe predsednika Srbije da se ne usvoji takav zakon, može još da učini da zaštiti imovinu SPC u Crnog Gori, Marković je rekao da naša država nema nikakve mehanizme, ali da srpski hrišćani u Crnoj Gori treba da razmisle da li su spremni da bez ikakvog protesta predaju celokupno svoje nasleđe ”poslovnom udruženju koje sedi u Podgorici i na Cetinju”.
”Taj narod tamo je i zaplašen. Diskrimancija Srba u Crnoj Gori je vrlo ozbiljna, a Srbi imaju gori status nego u Hrvatskoj kada su u pitanju pristup javnih službama i druga manjinska prava”, naveo je Marković.
Na pitanje da li takav potez ima i posledice po samu Crnu Goru, Marković je ocenio da uništavanje veze sa Srbijom nije dobro za Crnu Goru koja, kaže, nije dovoljno velika da zaposli sve svoje ambiciozne ljude.
Milo Đukanović, Foto: EPA/Boris Pejović
”Jedna od tajni crnogorskog uspeha bila u tome što su u Srbiji doživljeni kao svoji, čak su doživljeni kao bolji Srbi od Srba. Radičević je pisao: „crnogorski oganj živi, ko se tebi još ne divi”, podseća Marković.
Kaže da su se nekada simbolom Crnogoraca u Beogradu smatrali Petar Lubarda, Matija Bećković ili Pavle Vujisić, dok su to danas pripadnici kriminalnih narko kartela.
”Da li je zbog šake heroina treba uništiti imidž svog naroda. Nikada više Crnogorac u Beogradu neće biti prihvaćen kao slikar, pesnik, glumac”, smatra Marković.
