“Srpski duh otpora” naslov je i sintagma kojom je ugledni francuski magazin “Figaro” u reportaži na deset stranica opisao život Srba u pokrajini. Humanista i osnivač humanitarne organizacije “Solidarnost za Kosovo” Arno Gujon kaže za RTS da je to fenomenalna repotaža koja istinski govori o humanitarnoj situaciji u enklavama na Kosovu i Metohiji.
Arno Gujon je, gostujući u Јutarnjem programu RTS-a, rekao da zasluge za reportažu idu trojici hrabih novinara magazina Figaro, jer nije lako na Zapadu, u Francuskoj biti objekativan kada su u pitanju ispolitizovane teme.
– Oni su napravili fenomenalnu repotažu koja istinski govori o humanitarnoj situaciji u enklavama na Kosovu i Metohiji – dodao je Gujon.
Istakao je da je Figaro najčitaniji i najprodavaniji časopis u Francuskoj i da će svaki čitalac imati priliku da se upozna sa onim što se dešava na KiM već 20 godina.
– Saznaće da je srušeno 150 crkava i manastira, saznaće kako žive danas, 2019. godine, Srbi u selu Novake kod Prizrena, kako žive monasi u Visokim Dečanima, zašto su i dalje vojnici Kfora oko manastira Visoki Dečani i zašto moraju da čuvaju taj dragulj srpske istorije – naveo je Gujon.
Novinar Figaroa kaže da se to dešava bilo gdje drugde u svijetu mi bismo govorili o aparthejdu, o sagregaciji, a to što se dešava južnoj srpskoj pokrajini na KiM skoro da niko i ne priča, naglasio je Gujon.
“Novinari slabi znaju o situaciji na KiM”
Ukazao je da novinari uglavnom prije nego što odu na Kosovu i Metohiju veoma slabo znaju o tome, kao i da to vidi jer uvijek kontaktiraju njegovu organizaciju.
Kaže da je novinara magazina Figaro koji je napravio ovu reportažu upoznao prije osam godina i da mu je i tada govorio o KiM.
– Svake godine je on dobijao naše izvještaje, pisma, mejlove i osam godina kasnije dobili smo deset strana u magazinu Figaro o toj situaciji. Naravno da kada je otišao na lice mjesta on je mogao da se uvjeri u ono što smo mi govorili svih ovih godina, da se uvjeri da monasi žive iza bodljikavih žica, da se ne može pričati na srpskom jeziku u Đakovici, da ima puno krađa svugde na KiM i da su napadi i dalje česti i da ljudska prava za Srbe i nacionalne manjina na KiM nisu ispoštovana – objasnio je Gujon.
Dodao je da su reakcije na reportažu ogromne i na društvenim mrežema odjek je bio ogroman i u Francuskoj i u Srbiji.
– Baš je jutros napisao glavni uzrednik Figaroa na Tviteru odjek koji ima taj članak u Francuskoj pokazuje da su ljudi željni da saznaju šta se dešava tamo, ali da se prerijetko govori o tome. On kaže treba danas da znamo da su i Srbi žrtve na KiM i da Srbin može da bude žrtva zato što o tome skoro niko da nije govorio tokom 20 godina – kaže Gujon.
“Kosovska ambasada u Francuskoj obilježila 20 godina mira, ali za koga?”
O Kosovu se u Francuskoj govorilo prethodih dana, jer je kosovska ambasada obilježila 20 godina mira i napravila koncert u katedrali Inavlidi, koja je katedrala za vojnike, gdje se nalazi grob Napoleona i veoma je važna katedrala.
– Ono što je pravilo skandal u Francskoj i francuskim medijima je to što se jedan od učesnika tog koncerta popeo na mjesto gdje inače samo katolički sveštenik smije da se popne i tamo izrecitovao muslimansku molitvu – naveo je Gujon.
Istakao je da je to razljutilo mnoge ljude, biskupija se ogradila od tog koncerta i biskup je sutradan izrecitovao molitvu protiv oskrnavljenja i to je nešto što je veoma rijetko u katoličkoj crkvi.
– Ono što smo mi kao humanitarna organizacija uradili, ne ulazeći u političku priču, mi smo upitali šta se obilježava, 20 godina mira ali za koga? Hvala bogu što Albanci 20 godina mogu da žive u miru, ali šta je sa Srbima, Gorancima i ostalim nacionalnim manjinima koje žive na KiM – upitao je Gujon.
Za tih takozvanih 20 godina mira bili su pogromi, protjerano je ukupno 250.000 Srba, dešavaju se napadi na Srbe i srpsku imovinu, dodao je Gujon.
– Ako nema mira za sve onda nema mira uopšte i skandalozno je obilježavati taj mir – naglasio je Gujon.
Gujon će večeras u Njemačkoj predstaviti knjigu “Svi moji putevi vode ka Srbiji” u kojoj, kako kaže, opisuje stanje u enklavama na KiM, susrete sa ljudima i objašnjava često pitanje koje mu postavljaju – zašto je jedan Francuz odlučio da se angažuje za Srbe na KiM.
