Aleksandar Savić, sin direktorke APIF, „pao“ je u akciji MUP RS kojom je, kako su saopštili iz policije, razbijena grupa krijumčara hašiša i kokaina.
Dođe tako vrijeme kada djeca odu iz porodičnog gnijezda i počnu život u vlastitoj režiji, pa roditelji ne mogu ni znati gdje su i šta rade njihovi najmiliji.
Međutim, postaje zanimljivo kada djeca u tom svom vlastitom “filmu” koriste pogodnosti koje im i dalje daju roditelji. Naravno, oni roditelji koji tako nešto mogu da učine.
Još zanimljivije bude kada te pogodnosti ustvari ne plaćaju ni roditelji, već građani Republike Srpske. Kakva bahatost, da te jeza prođe.
Olakšavajuća okolnost za direktore, barem za sada, jeste da su građani toliko zaokupljeni svojim problemima da ne znaju gdje njihov novac odlazi, a dužni su da ga plaćaju, jer će u protivnom biti kažnjeni.
Zašto te iste sankcije ne vrijede kada je situacija obrnuta, zašto niko od državnih službenika ne odgovara i kada se jasno utvrdi da bahato troše sredstva koja su im povjerena, pitanja su za policiju i tužilaštvo. Barem bi trebala biti.
Dakle, sin direktorke APIF uhapšen je u policijskoj akciji zbog sumnje da je sa saučesnicima prodavao hašiš i kokain zavisnicima na području Banjaluke. Tokom akcije otkriveno je i da je uhapšeni Savić koristio mobilni telefon registrovan na republičku Agenciju za posredničke, informatičke i finansijske usluge.
U “slobodnoj i sigurnoj” zemlji u ovakvoj i sličnoj situaciji direktorka bi odmah podnijela ostavku uz javno izvinjenje javnosti. Ili bi se barem javila na telefon, pa objasnila javnosti zašto je tako moralo biti.
U svakom slučaju, nešto bi bilo od direktorke. U slobodnoj i sigurnoj zemlji.
