Da je ljubav između čoveka i životinje jedna od najlepših i najiskrenijih, potvrđuje i priča koja nam dolazi iz Prijedora. Glavni akteri su lane Micika i devojčica Marija.
Mama, vratila mi se, nije me zaboravila, bile su reči koje je uzvikivala petogodišnja Marija Krivaja iz Busnova, nadomak Prijedora, dok je trčala u zagrljaj svojoj malenoj drugarici – srni Miciki, koju je pronašla i othranila još dok je bila beba, pišu Nezavisne novine.
„Marija i ja smo prošle godine u maju šetale i slučajno pronašle lane u šumi. Donele smo ga kući i hranile mlekom iz flašice i ono se na taj način s nama sprijateljilo“, priča Bojana Krivaja, Marijina majka.
U njihovom domaćinstvu je, kaže ona, Micika bila sve do marta, nakon čega je otišla i nije je bilo puna tri meseca, ali se, na radost svih ukućana, a pogotovo malene Marije kojoj je lane najviše priraslo srcu, pre nekoliko dana ponovo vratila.
Iako su srne poznate kao plašljive životinje, ova nije oklevala da u ponovnom susretu požuri u zagrljaj toplih dečjih ruku i stvori prizor koji bi zagrejao i najhladnija srca.
„Taj period dok je boravila s nama je uopšte nismo zatvarali i sve vreme je bila na slobodi. Odlazila je u šumu i vraćala se, ali svaki dan je bila tu negde oko kuće“, ispričala je Marijina majka, koja je svedok velike ljubavi i prijateljstva između ove dve neiskvarene duše.
Micika je, priča Bojana, boraveći u njihovom domaćinstvu zavolela hleb, ali je svaki dan za nju morao biti i neki slatkiš.
Marija je svakodnevno žurila da što pre nahrani svoju drugaricu, te da se bezbrižno igraju i uživaju u zajedničkim trenucima.
Da prijateljstvo nije samo ono koje se rodi između dva čoveka potvrdio je ovaj primer po ko zna koji put, ali je i pokazao da se pravi prijatelji nikad ne zaboravljaju.
„Iako su prošla puna tri meseca, otkako je poslednji put boravila blizu naše kuće i družila se s Marijom, ona je ipak nije zaboravila i sada dolazi samo kad je ona kod kuće. Kad nje nema, neće da dođe“, kazala je Bojana, opisujući ovu neverovatnu povezanost dve drugarice.
Osim što svedoče igri, trčkaranju, ljubavi i prijateljstvu, ova dva bića ujedno i zajedno odrastaju, što je ulepšano ispreplitanim toplim osećajima.
I dok je Marija vozila bicikl, Micika ju je u stopu pratila, kada je brala cveće Micika joj je pravila društvo, kada je bila tužna ona bi joj stavila glavu u krilo i nasmejala je, ali i kada krene na spavanje ova petogodišnjakinja zna da tamo negde u šumi ima drugaricu koja će joj uvek iskreno potrčati u zagrljaj.
