Mislite da znate sve o kafi? Pročitajte zanimljivosti i zanimljive činjenice o kafi za koje verujemo da do sada niste znali. Verujte nam, ovaj tekst će vam ulepšati dan, a još više otvoriti oči o ovom moćnom napitku bez kojeg većina ljudi ne započinje dan!
1. Pastiri su otkrili kafu u Etiopiji, oko 800 pre n. e. Prema legendi, pastiri koji su čuvali koze su u 9. veku primetili efekat koji je kofein imao na njihove koze, koje kao da bi zaplesale nakon što pojedu bobice kafe. Jedan tamošnji monah je, zatim, pripremio piće sa bobicama kafe i otkrio je da ga ono drži budnim noću, i tako je nastala prva šoljica kafe.
2. Kafa je druga najtrgovanija roba na svetu. Prema organizaciji Global Exchange, postoji oko 25 miliona farmera, u preko 50 zemalja koji učestvuju u proizvodnji kafe. Roba kojom se najviše trguje? Nafta.
3. Na italijanskom, espresso znači – kada se nešto istisne napolje. Ovo se odnosi na način na koji se espreso priprema – tako što se potiskuje ključala voda kroz presovanu osnovu od kafe. Iako espreso ima više kofeina po jedinici zapremine od kafe, on zapravo ima oko trećinu količine kofeina u poređenju sa uobičajenom šoljicom kafe, jer se konzumira u manjim količinama.
4. Kafa je prva hrana koja je sušena zamrzavanjem. Proces sušenja zamrzavanjem – kada se sveža hrana stavlja u sušaru, u kojoj se temperature spuštaju do minus 40 stepeni F – je prvi put korišćen za čuvanje hrane tokom Drugog svetskog rata.
5. Postoje dve vrste zrna kafe: arabika i robusta. Sedamdeset procenata zrna kafe su arabika. Iako je manje popularna, robusta je nešto malo gorča i ima duplo više kofeina.
6. Najveća količina kafe se proizvodi u Brazilu. Brazil proizvodi 40% svetske proizvodnje kafe, što je dvostruko više od drugoplasirane i trećeplasirane zemlje – Kolumbije i Vijetnama.
7. Havaji su jedina zemlja u SAD-u koja uzgaja kafu u komercijalne svrhe. Kona – kafa je poklon Sjedinjenih Američkih Država svetu kafe. Pošto kafa najbolje uspeva u klimatskim uslovima duž ekvatora, havajska klima je optimalna za uzgajanje kafe.
Najčešće zablude o kafi:
1. Osobe koje piju kafu imaju manji rizik od Alchajmerove bolesti. Istraživači su otkrili da stariji pacijenti sa visokim nivoom kofeina u krvi imaju veću šansu da izbegnu Alchajmerovu bolest. Istraživanja su pokazala da kofein utiče pozitivno na dijabetes tip 2 i Parkinsonovu bolest. Takođe se pokazalo da štiti od raka kože kod žena.
2. Kafa je zapravo voće. Zrna kafe, onakva kakva mi znamo, zapravo su koštice bobica nalik na trešnje, koje rastu u žbunju. Iako je kafa zapravo seme, naziva se zrnom zbog sličnosti sa zrnima pasulja.
3. Najskuplja kafa na svetu košta nešto više od 1300 dolara po kilogramu. Dobija se od izmeta sumatranske divlje mačke. Životinja – koja se naziva cibetka – nije u stanju da svari zrna kafe. U procesu varenja dolazi do vrenja zrna kafe u stomaku. Kada se zrna izluče, proizvodi se glatka, čokoladna kafa.
4. Kroz istoriju, bilo je pet pokušaja da se kafa zabrani. Kafa je prvi put zabranjena u Meki, 1511. godine, jer su vladari verovali da podstiče radikalno razmišljanje. Zatim, italijanski sveštenici su u 16. veku pokušali da zabrane kafu jer su verovali da je satanska tvorevina. Ipak, Papa Kliment VII je toliko voleo kafu da je ukinuo zabranu i krstio je kafu 1600. godine.
Ali, otomanski vladar Murat IV je otišao još dalje, kada je stupio na presto 1623. godine, pošto je uveo prve kazne za ispijanje kafe, a koje su uključivale batinanje i bacanje u more.
Godine 1746, švedska vlada je proglasila nezakonitim čak i posedovanje pribora za kafu, uključujući šoljice i posude. Konačno, 1777. godine, Fridrih Veliki od Pruske je izdao manifest kojim je proglasio superiornost piva nad kafom, pošto je smatrao da je potrošnja piva u zemlji trpela posledice zbog kafe.
5. Možete se predozirati kafom. Međutim, potrebno je da popijete preko 100 šoljica da biste uneli smrtonosnu dozu kofeina.
6. Stanovnici Njujorka piju skoro sedam puta više kafe od od ostatka SAD. Ipak, Finska je zemlja najbogatija kofeinom, jer tamo prosečna odrasla osoba popije četiri ili pet šoljica kafe dnevno.
7. Kafa je prvobitno bila hrana. Bobice kafe su mešane sa mašću kako bi se dobio obrok bogat energijom. Takođe je konzumirana kao vino kada je pripremana iz pulpe bobica kafe.
Zanimljive činjenice o kafi:
1. Kafa duže ostaje topla kada joj dodate mleko. Kafa sa dodatkom mleka se hladi oko 20% sporije od obične crne kafe.
2. Ali kada dodate mleko, ono slabi dejstvo kofeina. Naše telo apsorbuje kafu mnogo sporije kada joj dodate sadržinu mlečne masti, što smanjuje stimulanse.
3.Najveća šoljica kafe ikada skuvana nastala je u Južnoj Koreji, jula 2014. Sadržala je više od 3700 galona (oko 14 hiljada litara). Najveća ledena kafa je spremljena u Las Vegasu, 2010. godine, a sadržala je 1500 galona (blizu 5700 litara) – ne računajući led.
4. Kafa je doneta u Novi Amsterdam (današnji Njujork) sredinom 1600-tih. Međutim, nije bila jako popularna sve do perioda nakon Bostonske čajanke, 1773. godine. Građanski rat i drugi sukobi su pomogli rast popularnosti kafe.
5. Džordž Vašington je izmislio instant kafu. Ne taj Vašington. Hemičar Džordž Konstant Vašington je eksperimentisao sa sušenom kafom pre nego što je stvorio Red E Coffee – prvu marku instant kafe.
6. Tamno pečene kafe imaju manje kofeina od laganije pečenih. Iako je ukus često jači, pečenje zapravo sagoreva određenu količinu kofeina.
7. I sam miris kafe može da vas probudi. Grupa naučnika tvrdi da jednostavno udisanje mirisa kafe može da izmeni aktivnost nekih gena u mozgu, smanjujući efekte manjka sna. A onda kada popijete tu šoljicu kafe, kofein dospeva u vašu krv brzo, u roku od 10 minuta.
Zanimljive činjenice o mirisima:
1. Kafa bez kofeina nije potpuno bez kofeina. Skuvana šoljica kafe bez kofeina od osam unci (oko 235 ml) zapravo sadrži 2 do 12 miligrama kofeina. Poređena radi, obična šoljica kafe sadrži negde između 95 i 200 miligrama (dvanaest unci koka-kole (355 ml) sadrži samo 23-35 miligrama kofeina).
2. U Sjedinjenim Američkim Državama, 80% odraslih konzumira kofein svakog dana. Prema Upravi za hranu i lekove, prosečan unos kofeina je 200 miligrama, odnosno oko dve šoljice kafe od pet unci (oko 150 ml).
3. Amerikanci konzumiraju 400 miliona šoljica kafe dnevno. Taj iznos je jednak iznosu od 146 milijardi šoljica svake godine, što čini SAD vodećim potrošačem kafe.
4. Prosečan radnik potroši 20$ sedmično na kafu. Na godišnjem nivou, to ukupno iznosi blizu 1100$.
5. Prvobitna definicija kafe je značila vino. Prvobitni naziv kafe, qahwah, je nastao od jemenskog izraza za vino. U Turskoj su je zvali kahveh, dok su je Holanđani nazivali koffie, odakle smo dobili englesku reč coffee.
