Lingvista otkriva zašto vas ovaj znak punktuacije čini pasivno-agresivnim
Ako vam partner preko WhatsApp-a pošalje porukusa tačkom na kraju rečenice, kako biste se osetili?
Da li biste brinuli da ste u nevolji, da ste ga možda uvredili na neki način, pa franatično počeli da rekreirate poslednju zajedničku interakciju u vašim mislima?
Bilo bi vam oprošteno ako biste se to zapitali jer, prema istraživanju jednog internet lingviste, jednostavni znak punktuacije je skoro pa postao pasivno-agresivna konotacija u dopisivanju.
Foto: Pixabay/silviarita/Ilustracija
Grečen MekKulok, iz Montreala, koja je napisala knjigu o pravilima internet jezika, kaže da mnogi mladi ljudi završavanje poruke sa tačkom danas percepiraju kao nepristojno.
– Ako ste mlada osoba koja drugome šalje poruku, uobičajen način da razdvojite vaše misli je da svaku pošaljete kao novu poruku. Najmanje što možete učiniti je poslati jedinstvenu poruku, a svaki dodatak koji uključite može imati dodatnu interpretaciju – rekla je za BBC.
Prema istraživanju Binghamton univerziteta 2015. godine koje je objavljeno u mediju “Kompjuteri u ljudskom ponašanju”, 126 studenata koje je učestvovalo u eksperimetnu izjavilo je kako poruke koje se završavaju sa tačkomdoživljavaju kao manje iskrene od istih bez tačke.
Foto: Pixabay.com
Silija Klin, koja je vodila istraživanje, zaključila je da tekstualnom dopisivanju nedostaju mnoge društvene norme koje se koriste u ličnom razgovoru.
– U toku razgovora, ljudi lako percipiraju socijalne i emotivne informacije očima, facijalnom ekspresijom, tonalitetom, pauzama itd. Iz tog razloga oni koji se dopisuju koriste emotikone, namerne pravopisne greške i punktuaciju.
Kao rezultat, tačka sa sobom nosi osećaj formalnosti i ozbiljnosti. U tekstualnoj poruci je u redu da je koristite ako vam je namera da budete ozbiljni, ali može predstaviti problem ako želite da pošaljete pozitivnu poruku.
Foto: Pixabay/nastya_gepp
– Ako vaši prijatelji inače ne koriste tačke u dopisivanju, pa onda počnu, moguće je da žele da vam na taj način kažu kako se osećaju – smatra Erika Dariks, predavač lingvistike na Aston univerzitetu u Birmingemu.
Dok pojedini veruju da jezik dopisivanja i korišćenje emotikona propagira kulturu lenjosti u pogledu gramatike, Erika odbija ovu tvrdnju.
– Emotikoni podižu svest o jeziku i pomažu nam da razumemo suptilnosti u drugim vidovima komunikacije, kao u politici ili propagandi. Podstiču i lingvističku kreativnost – izjavila je za BBC.
