Goran Mihajlović glumio je jedino u ovom filmu, što je sasvim bilo dovoljno da na publiku ostavi veliki doživljaj, i i da u svom rodnom mestu ponese nadimak Glumac
Šta definiše dobrog glumca i šta mu donosi slavu? Goran Mihajlović, nekada najhrabriji trogodišnjak glumio je u jednom filmu šezdesetih godina prošlog veka, a svega su dve izgovorene reči bile dovoljne da mu obezbede prepoznatljiv nadimak „Glumac“.
Čuveni kulturno-istorijski film „Kozara“ režiser Veljka Bulajića, mnogima i danas izaziva suze, što zbog tematike koju obrađuje, a dosta i zbog neverovatnog glumačkog preformansa. Radnja filma se zasniva na istorijskom događaju, bici na Kozari. Ovaj film su obeležile tragične scene golorukog naroda kog neprijatelj progoni i ubija. Mnogi borci umiru herojskom smrću da bi njihovu pušku prihvatili seljaci i nastavili bitku.
Ako ste film pogledali sigurno se sećate bebe čiji su filmski roditelji bili Velimir Bata Živojinović i Olivera Marković, a verovatno vam u sećanje navire i potresna scena, u kojoj beba pokriva lišćem svoju majku i govori „Paji, mama, paji“. Ta beba je Goran Mihajlović, a on danas ima 60 godina.
foto: Printscreen/youtube
Goran Mhajlović glumio je jedino u ovom filmu, što je sasvim bilo dovoljno da na publiku ostavi veliki doživljaj, i i da u svom rodnom mestu ponese nadimak Glumac.
Film je snimljen u Sarajevu, gde je i održana audicija, a Goran nam je ispričao čega se sve seća:
– Film je sniman u Sarajevu, tu je i bila audicija, prijavljeno je desetoro dece, a baš sam ja odabran za ovu ulogu, rekao je Goran za naš portal.
foto: Printscreen/youtube
Pošto je tada imao svega tri godine, objasnio nam je da je za taj period sećanja najviše zaslužena njegova majka, koja ga je i odvela na audiciju:
– Na velika zvona je ta audicija bila objavljena, mene je majka prijavila, a kako mi je ispričala, bio sam izabran zbog toga što sam se najmanje bojao i nisam plakao zbog zvučnih efekata koji su pratili scene u kojima sam glumio, ispričao nam je Goran.
Iako je bio beba, Goran kaže da će zauvek biti ponosan na svoju ulogu, a neretko se pita i kako to da je baš on izabran od sve divne dece.
– Naravno da sam ponosan! Biti u društvu takvih velikana sa platna.
Svojom ulogom svakako da je ušao u istoriju naše kimematografije, a posebno mesto zauzela je scena u kojoj Bata Živojinović drži u rukama malog Gorana, a dlanovima zaustavlja metalnu šipku kojom neprijatelj pokušava da probuši zemlju, ne bi li otkrio njihovo sklonište.
Kozara predstavlja naš filmski klasik, a zasluge za ovo ostvarenje idu režiseru Veljku Bujiću:
– Veljka Bujića sam sreo u Trebinju, gde sam služio vojsku, kad sam mu se obratio bio je iznenađen, i proveli smo čitav dan zajedno.
foto: Printscreen/youtube
Ovo glumačko ostavrenje, Goranu je omogućilo mnoge životne pogodnosti, a i obezbedilo mu je večitu slavu:
– Ja sad imam 60 godina, a nadimak Glumac ostaje zauvek.
Takođe, u Hrasnici postoji Dom kulture u koji je Goran rado svraćao, što zbog fiilmova kojih je veliki ljubitelj, a što i zbog svoje male popularnosti:
– Dom kulture u Hrasnici, tu sam gledao mnoge filmove, i nisam plaćao kartu, jer nadimak Glumac mi je to omogućio.
Goran Mihajlović je i danas ostao veliki ljubitelj filmova, takođe su mu ljubav šah i kuvanje, a svoje male uloge i velikih glumaca iz filma Kozara, kao i onih starih dobrih vremena, uvek se rado seća.
