Post podrazumeva dobrovoljno odricanje od određenih vrsta hrane i pića, odnosno onih koji su životinjskog porekla, pa od danas oni koji poste ne konzumiraju meso, mlečne proizvode i jaja.
Dok neka naučna istraživanja ističu neverovatan pozitivan uticaj na zdravlje – kada organizam gladuje, makar i sasvim kratko vreme, pokreću se takozvani geni za popravku tela, a to donosi dugoročne koristi, zvanična medicina nije baš na strani posta.
Ima lekara koji smatraju da je uzdržavanje od hrane jednom nedeljno, najčešće sredom ili petkom, korisno ako je osoba dobrog zdravstvenog stanja. Jednodnevni post prija, posebno kad se poštuju osnovna pravila. Međutim, post od danas do 7. januara nije baš tako dobar po zdravlje, posebno ako je u pitanju post na vodi koji podrazumeva jela koja se prave samo na vodi, a tokom njihovog spremanja se ni slučajno ne sme upotrebiti ulje.
Mnogi ističu da je izbor posnih jela na vodi sužen na nekoliko vrsta namirnica, zbog čega ima više loših uticaja po zdravlje nego dobrih – obroci moraju biti količinski obilniji kako telo ne bi gubilo energiju, a to se negativno može odraziti na celokupno zdravlje.
Šta se događa u telu čim krene post?
Kad prestane da prima hranu, organizam je primoran da se snabdeva iz rezervi koje je blagovremeno pripremio. U tom prirodnom procesu, zvanom autoliza (samoprobava), najpre će posegnuti za glikogenom, derivatom glukoze, koji se skladišti u jetri. Čim potroši prvu zalihu, napada najpre masne naslage, a zatim i nenormalna tkiva (ciste, tumore i apcese).
Kad apstinencija dostigne kritičnu tačku, na redu su poslednje rezerve: nervni centri i vitalni organi. Istini za volju, ono što telo koristi da bi podmirilo manjak hrane oduvek je bilo neka vrsta misterije kako za tradicionalnu medicinu tako i za pristalice prirodne higijene.
Prema nalazima zvanične medicine, čim potroši rezerve glukoze organizam „kreće“ na mršavu telesnu masu, to jest mišiće, jer tako najlakše dolazi do proteina koje može da pretvori u šećer. Oni drugi se ne slažu i na kritike odgovaraju tvrdnjom da konvencionalna medicina, koja je protiv posta, nikad nije posmatrala i proučavala neku osobu za vreme apstinencije. Da je to učinila, kažu, shvatila bi da su na meti masne naslage, a ne mišići.
