Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas Svetog Grigorija Čudotvorca, episkopa Neokesarijskog.
Sveti Grigorije Neokesarijski, poznat i kao Grigorije Čudotvorac (213 – 270) bio je rani hrišćanski episkop. Rodio se u bogatoj i uticajnoj paganskoj porodici u Neokesareji (današnji Niksar u Turskoj), i po rođenju je dobio ime Teodor.
Nakon očeve smrti je zajedno sa bratom Atenodorom išao u Pravnu školu u Beritu, istovremeno prativši sestru koja je trebalo da se uda za rimskog guvernera Palestine. Znatiželja ih je odvela u Cezareju gde su upoznali hrićanskog učitelja Origena koji je oba brata uspeo da preobrati u hrišćanstvo.
Posle nekoliko godina se vratio u rodni grad gde je izabran za episkopa. Prema navodima kasnijih hagiografa, u trenutku dolaska u gradu u njemu je bilo samo sedamnaest hrišćana, a u trenutku Grigorijeve smrti samo sedamnaest pagana.
Svetom Grigoriju se pripusuju mnoga čuda, a nazivaju ga i drugim Mojsijem. Prema verovanjima, Grigorije je zapovedao zlim dusima, gorama i vodama, lečio je muke i bolesti, a pred onima koji su ga gonili bio je nevidljiv, a mogao je da predvidi događaje i čita ljudske misli.
Zato se i do današnjih dana zadržao običaj po kome, svako ko se u crkvi pomoli Svetom Grigoriju Čudotvorcu i upali sveću ima pravo da zamisli jednu želju. Ako je molitva bila iskrena i dubora, ovaj svetitelj će je uslišiti i ispuniti želju.
Veruje se da onaj ko je neveran, a na današnji dan pročita svete spise Grigorija, postaće vernik.
Onaj ko u Grigorija veruje, prema predanju, biće večno zdrav i zaštićen od zlih ljudi.
“Bivši silan u molitvama, savršena čudesa si doživeo, stekavši savršeno ime: No moli se Hristu Bogu, oče Grigorije, da prosveti duše naše, da nikada ne zaspemo na smrt.”
