Kako svedoči jedan lekar iz Oksfordšira u Engleskoj, stres u ozbiljnoj situaciji pomaže kako biste se usresredilii na pronalaženje brzih rešenja.
Naravno, previše stresa u delikatnoj situaciji dovodi do zakrčenja kognitivnih procesa mozga, tako da je granica između njegove delotvornosti i štetnosti vrlo tanka.
Postoje ljudi koji tvrde da su pod pritiskom učinkovitiji na poslu, ali postavlja se pitanje koja količina stresa je zapravo korisna.
Princip u psihologiji koji nosi naziv Džerks-Dodsonov zakon nalaže da porast adrenalina, odnosno, osećaja uzbuđenja, pre obavljanja važnog zadatka, bilo da je reč o poslu, ispitu na fakultetu, utakmici, kvalifikacija u slučaju sportista, može biti ključan podsticaj za njegovo uspešno izvršenje.
Zaključak je da se nadražajem vaše sposobnosti unapređuju, ali samo do određene tačke. U fiziološkom smislu ti se nadražaji mogu odnositi na ubrzan rad srca, povećan protok krvi kroz mozak ili određenu grupu mišića te oslobađanje glukoze kao goriva, što može biti korisno u slučaju krizne situacije ili kao odgovor na primamljiv izazov.
Ipak, ovaj psihološki princip ima i svojih propusta, sudeći po kritičarima. Koliko je pritisak pogodan po učinak osobe, zavisi i o njenom mentalnom sklopu. Neki ljudi, takozvani pesimisti, reaguju na pritisak jer su učinkovitiji kada se pomalo brinu. S druge strane, ima pojedinaca koji procvetaju tek onda kada im je pružen podsticaj.
Podrazumeva se da bilo koja vrsta stresnog pritiska na duže staze nije pogodna, ali postoje i pojedinci koji su zavisni o njemu jer su navikli da samo onda budu motivisani.
