Problem erektilne disfunkcije (ED) nije samo muška stvar, patnju doživljavaju i partnerke. Ono što ometa pravovremeno nalaženje rešenja je pre svega stid, što za posledicu ima izbegavanje razgovora sa partnerkom kao i odlazak kod lekara. Pošto se partnerka izbegava, a ne govori joj se pravi razlog, ona počinje da sumnja da je u pitanju treća osoba ili da nije dovoljno privlačna.
To je čini tužnom, ljutom i razočaranom ili depresivnom, besnom i povređenom, u zavisnosti od toga kako gleda na mogućnost gubitka ljubavi. Nesreći za volju, često bude u pravu, jer se muškarac sa ED teško miri sa činjenicom da „jarbol muškosti“ više ne stoji kao pre, pa će radije (po)tražiti sa strane dokaz(e) da je sve u redu nego što će sa svojom partnerkom otvoreno porazgovarati i naći način da prevaziđe ovaj problem.
Ukoliko se još i sazna za neverstvo, emotivni cunami preti da poptopi sve što je godinama građeno.
Ukoliko se problem javi u vezi ili braku, najvažnija je otvorena komunikacija sa partnerkom. Ukoliko je odnos pre javljanja problema bio blizak i zadovoljavajući, nema razloga za strah od nerazumevanja. Mnogo se lakše problem prevaziđe sa nekim u koga imate poverenja nego sa novom partnerkom pred kojom treba da se pokažete, što povećava anksioznost povodom eventualnog neuspeha. Otvorena komunikacija je naročito važna da ne bi partnerka, ukoiliko oseti da je izbegavate, sama tražila odgovore, znate kako se to obično završi.
dr Aleksandra Damjanović, specijalista psihijatrije
Čini mi se da se seks često poistovećuje sa penetracijom. Moram da kažem da cilj seksualnog odnosa nije obavezno penetracija već doživljaj vrhunca kod oba partnera koji se može postići na razne druge načine, ali upravo taj vrhunac izostaje u grčevitoj borbi za erekciju. Stvari su još teže ako oboje ćute i svako za sebe misli da je kriv.
Za erektilnu disfunkciju je najgore povući se i izbegavati razgovor na tu temu kao i odlazak kod urologa, psihijatra, psihoterapeuta. Istraživanja pokazuju da se samo 10 % obrati lekaru za pomoć. Opasno može biti uzimanje lekova PDE-5 inhibitora na svoju ruku jer oni ne šire samo krvne sudove u penisu nego u čitavom organizmu, a tada srce mora da pumpa duplo jače kako bi obezbedilo dovoljnu količinu krvi za celo telo. U tom slučaju mnogo je sigurnije kupiti neki od biljnih preparata koji se mogu uzeti bez recepta. Preparati na bazi afričke šljive ne deluju tako brzo (poput lekova), ali su bezbedniji i efikasni ako se redovno uzimaju. Postoje čak i nove forme u obliku kapi, koje su pritom praktične za primenu i zgodne za poneti.
Kad se razvije strah od mogućeg neuspeha, treba imati u vidu da za strah postoji samo jedan lek, a to je izlaganje. Ko se plaši lifta treba da se vozi liftom. Mislim da je poruka jasna. Ovde takođe mogu biti od velike koristi preparati za potenciju jer ulivaju dodatnu sigurnost. Nelečena ED može da vodi u gubitak samopouzdanja, anksioznost i depresiju.
Vreme se promenilo. Supruge više nemaju “glavobolje” niti čekaju pasivno kod kuće da zadovolje svog muškarca po dužnosti, nakon što se umoran vratio sa posla. Tada je na ceni bila nevinost, a žene nisu otvoreno govorile o seksu. One sada imaju aktivnu ulogu i očekivanja od svog partnera, često su same inicijatori seksualnog čina, što može muškarcu dodatno da stvori pritisak i odbojnost ukoliko ima problem sa potencijom.
Zato su, za razliku od prošlosti, one te koje se sve češće žale da njihovi partneri odbijaju njihove pozive na seks, osećaju se odbačeno i zanemareno. Potrebna im je izuzetna hrabrost da priznaju da njihovi partneri ne vode ljubav sa njima onoliko često koliko bi one želele, već radije ostaju uz televizor kad krenu na spavanje. Žene se osećaju povređeno i poniženo kada ne mogu da probude libido svojih muževa. Izbegavanje i neprimećivanje može ozbiljno da im naruši samopouzdanje i pogorša bračne odnose.
Uloga žene jeste da podrži svog partnera koji treba da ima slobodu da potraži pomoć za svoj problem, ali i otovoreno ga podeli sa njom. Samo u takvom odnosu, i muškarac i žena će uživati i razvijati se.
