Materice uvek padaju nedelju dana poslije Detinjaca, hrišćanskog praznika djece i roditelja, ali i nedelju dana pre Očeva (Oca), praznika svih muškaraca koji su postali tate
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Materice, praznik majki. Ovaj praznik pada uvek u drugu nedelju pred Božić.
Ovo je najveći hrišćanski praznik majki i žena. Tog dana deca porane i unapred pripremljenim kanapom, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu svoju majku, za noge, na isti način kao što su njih majke vezivale na Detinjce.
Majka se pravi da ne zna zašto je vezana. Deca joj čestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj način se “dreši”. Na isti način se vežu sve udate žene, koje se dreše poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima.
Na Materice se prema običaju sastaju muškarci i devojke koji planiraju brak, a tom prilikom treba da se daruju nekom sitnicom.
– Dobro jutro gazdarice, došle su vam Materice. Mi smo došli znaš, da nam nešto daš – nekada se na Materice pevalo.
Veruje se i da muževi treba da vežu svoju tek udatu ženu i tako prizovu dobijanje potomstva u narednoj godini.
Za Materice je običaj i da sve žene obavezno odu na liturgiju u crkvu gde ih sveštenik pričesti i da im oproste od svih grehova koje su eventualno počinile u poslednjih godinu dana.
Postoji i narodno verovanje po kome na Materice nipošto ne treba obući već nošenu odeću već isključivo novu, kako bismo “čisti” ušli u Novu godinu.
Materice su praznik na koji ne treba spremati kuću, usisavati, spremati kuću…
Materice uvek padaju nedelju dana posle Detinjaca, hrišćanskog praznika dece i roditelja, ali i nedelju dana pre Očeva (Oca), praznika svih muškaraca koji su postali tate.
Ova tri praznika imaju za cilj da učvrste jedinstvo u porodici hrišćanskog sveta.
Simbolika ovog uzajamnog “vezivanja” i “drešenja” dece i roditelja je jasna: na ovaj način pripremamo se za doček najradosnijeg praznika hrišćanskog – Božića, koji je pomirio čoveka sa Bogom odrešivši ga veza grehovnih, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga.
