Politički motivi su isključivi razlog za atentat na mene, kaže jedan od lidera opozicionog Demokratskog fronta Milan Knežević. Zbog nepoverenja u državne organe zatražio je dozvolu za nošenje oružja.
Nakon što je Demokratski front saopštio je da su iz više izvora dobili informacije da određene kriminalne strukture planiraju akcije kojima bi izazvale nestabilnost u Crnoj Gori, obelodanjeno je da se ta vest odnosi na ugrožavanje života Milana Kneževića. Ono što prema njegovim rečima zabrinjava jeste činjenica da je policiji trebalo pet dana da ga sasluša i pored upozorenja na atentat od generalnog konzulata Srbije u Cirihu.
Politički motiv – razlog za atentat
Knežević smatra da su politički motivi isključivi razlog za atentat, jer nema nikakav kriminalni klan, nije švercer droge, nafte niti cigareta. „Ne stojim iza nekakvog ubistva, krađe ili privatizacije. Ja sam opozicioni poslanik, predsednik jedne parlamentarne stranke koji jasno i beskompromisno saopštava svoje stavove. Jedino mi ostaje zaključim da isključivo moj politički angažman može biti razlog, tim pre što sam već 50 dana u kućnom pritvoru osuđen na četiri meseca zbog verbalnog incdenta u holu Skupštine,“ naglašava Kežević.
U svetlu celokupnog pritiska na njegovu porodicu, on podseća da mu je majka bila uhapšena 31. januara, da mu je demolirana porodična kuća i da mu je uhapšen čak i brat od strica. Zbog toga, kaže on, može samo da zaključi da je jedino kao sredstvo borbe protiv njega u nekim državnim strukturama ostao upravo – atentat.
O atentatu saznao iz medija
Da se priprema atentat na njega, Knežević kaže da je 15. maja saznao iz medija. Kao mogućeg egzekutora naveli su izvesnog Fljorima Ejupija o kojem se priča da je jedan od osumnjičenih za ubistvo Olivera Ivanovića. „Nekoliko sati nakon dobijanja te informacije čekao sam da se oglasi policija, Agencija za nacionalnu bezbednost ili Specijalno državno tužilaštvo, ali njih nije bilo. Verovao sam u tu mogućnost, jer znam kroz šta smo sve prošli u prethodne četiri godine, a posebno od kad su otpočeli protesti protiv Zakona o slobodi veroispovesti,” dodaje on. Da ne bi gubili vreme, njegove kolege iz odbora Andrija Mandić, Predrag Bulatović i Nebojša Medojević napisali su pismo predsedniku Vlade Dušku Markoviću i upoznali ga sa celim slučajem. Ni to nije dalo nikakav rezultat.
Nećemo napasti prvi, ali…
U međuvremenu, Knežević kaže da ga je posetio komšija i da mu je saopštio da je njegova supruga 16. maja oko tri sata posle ponoći u blizini njihove porodične kuće videla nepoznato lice sa silikonskom maskom koje se čudno ponašalo, kao da je istraživao teren, a da je nedaleko od njega bila još jedna osoba. Ona je to lice fotografisala, a kako je policija i dalje ćutala, Milan Knežević je rešio da objavi fotografiju 19. maja nakon čega je, konačno, dobio poziv na saslušanje u Centar bezbednosti. Dodaje da su narednog dana „Novosti” objavile depešu iz ambasade u Cirihu o mogućem atentatu na njega i nekoj logistici koja ima veze sa državnim strukturama u Crnoj Gori, te da je na taj način zaokružen nivo njegovih saznanja u vezi sa atentatom i svime što bi moglo da proistekne posle eventualnog pokušaja.
„Saslušavali su me dva sata na klasičan, birokratski način. Tražio sam da dođu čelni ljudi policije, Veselin Veljović i Zoran Lazović, kako bi se suočili sa mnom. Bili su korektni, ali sam im rekao da nemam nikakvo poverenje u rad institucija. Zbog toga sam neka saznanja podelio jedino sa svojom porodicom. Naglasio sam im da od njih očekujem samo da meni, mom obezbeđenju i mojoj porodici dozvole nošenje vatrenog oružja, a da ćemo naći način da se samoorganizujemo i da se odbranimo. U svakom slučaju, nikoga nećemo napasti prvi, ali smo jasno locirali političke nalogodavce ukoliko dođe do atentata na mene”, objašnjava Milan Knežević.
