Vjernici Srpske pravoslavne crkve danas obeležavaju letnjeg Svetog Nikolu, praznik posvećen prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja – Mirlikijskog čudotvorca. U pitanju je spomen na događaj kada su mošti ovog sveca prenete iz Mire u Bari, koji se kao preslava označava kod svih onih koji proslavljaju Nikoljadan 19. decembra i obrnuto.
Na ovaj dan prema verovanjima nikako ne valja prati veš, čistiti kuću i raditi bilo kakve kućne poslove. U nekim krajevima održao se i običaj darivanja dece na današnji praznik, jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik.
Iako kalendarski ne pripada letu, zbog najčešće lepog vremena kada “pada” ovaj praznik, u narodu se naziva i letnji Sveti Nikola.
Ovaj svetitelj rođen je u gradu Patari, u oblasti Likije, na području današnje Male Azije, kao jedinac bogatih i znamenitih roditelja, Teofana i None. Njegovi roditelji, Teofan i Nona bili su znameniti ljudi, visokorodni i bogati i činili su mnoge milostinje prema siromašnima.
Ime je dobio po svom stricu Nikolaju, episkopu grada Patare. Zamonašio se u manastiru “Novi Sion” i još za života narod ga je prozvao Svetiteljem. Bio je izabran za arhiepiskopa grada Mira u Likiji, gde je i sahranjen.
Posle smrti roditelja, Nikola je imanje razdelio siromašnima ne zadržavajući ništa za sebe. Potom, Sveti Nikola biva izabran za arhiepiskopa u gradu Miru, u Likiji. Poučavao je narod veri, obilazio bolesne, otkupljivao je zarobljenike, obilazio gradove i sela.
Tokom vladavine careva Dioklecijana i Maksimilijana u vreme gonjenja i mučenja hrišćana bio je zatvoren u tamnicu, ali ni tu nije prestajao da propoveda i širi hrišćanstvo.
Prisustvovao je Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, ali zbog toga što je udario aleksandrijskog sveštenika Arija,optuženog za jeres, udaljen je sa sabora i zabranjeno mu je dalje prisustvo.
Sveti Nikola je umro 19. decembra 345. godine (prema Julijanskom kalendaru 6. decembra), pa se taj dan obeležava kao pomen svetitelju i najčešća je srpska slava.
Srpske porodice, koje tog svetitelja smatraju svojim zaštitnikom, na ovaj dan proslavljaju svoju krsnu slavu i slave Svetog Nikolu koji važi za zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara.
Pravoslavni vernici svetog Nikolu smatraju borcem za Hristovu veru, pobednikom zla za ceo svet, a njegovo ime znači narodni pobednik.
Umro je u Miru, 345. godine, a potom su nekoliko vekova njegove mošti počivale u sabornoj crkvi tog grada. Odatle je pod najezdom Muslimana, 1087. godine, narod sklonio njegove svete mošti u Bari u Italiji. Deo mošti prebačen je u Moskvu.
Prilikom prenosa svetih moštiju, desila su se mnoga čudesa. Isceliše se bolesni, hromi i slepi, gluvi i besomučni. Ta čudesa i čudesna isceljenja dešavaju se i dan danas, a vernici širom sveta mole se ovom svetitelju kada se nađu u nevolji ili bolesti.
Mnogi hrišćanski hodočasnici pohode grad Bari, gde je vremenom sagrađena i crkva u znak zahvalnosti i čast njegovu, i dolaze tu iz raznih krajeva sveta na poklonjenje čudesnim moštima i kivotu svetitelja Nikolaja.
Deo mošti počiva u Bariju, sada u istoimenoj crkvi Svetog Nikole, koju su u njegovu slavu podigli građani, verujući i poštujući ovog čudotvorca i iscelitelja.
Hrišćani veruju da svojim čudesnim moćima Sveti Nikola pomaže svakom ko mu se obrati za pomoć u bolesti, nemoći i duševnoj patnji. Uz pomoć njegove molitve slepima se vraća vid, hromi prohodaju, a gluvima se vraća čulo sluha.
Prema predanju, smatra da je sveti Nikola povratio vid Stefanu Dečanskom, pa je ovaj srpski kralj hram u kome su pohranjene mošti Svetog Nikole okitio srebrom i slao bogate priloge za njegovo opremanje.
