Šta ćete ponet na ramenima kad skinete šlemove a ništa i nikog pod njima?
Piše: Mihailo Medenica
U srdžbi bih vas možda kako pogrdnije nazvao, no šta mučencima znači pogrda i pokuda kad ste tek mizerija, nešto otpadaka kože, kostiju i pogane, prognane duše.
Mislim na vas, bedna silo ustaške pogani Mila Đukanovića, na vas- nekdašnji ljudi, sadašnje kurve i roblje, pendrek- konkubine poludelog gazde, šlemovima zaulareni i batinama osamareni papkari sa značkom namesto srca.
Gledam s kakvom jarošću i mržnjom lomite kosti svojemu narodu, svojoj krvi, svome bratu, pa ne mogu da vas ne prezrem a tako bih va zažilo, jer više ste za žal negoli prezir, no…
Čoveka prezreš, ono najgore u njemu, a šta prezreti vama jer da ima šta najgore valjda bi se zamenulo i šta dobro pa da vas ljudima nazovem, ali kako nekoga nazvati čovekom kad se ne odaziva na im no na komandu..?
Na zversku i krvničku komandu:”Udri, satri, slomi, zgazi, nek krvare, ne žali…”?
Ko besna paščad kidišete, jauče praznina u vama i bol iz vas, jer koga tolika mržnja goni taj je najpre sve ljudsko u sebi prokazao, preklo i satro, pa bije da utekne đavolu što ga goni ubeđen da će uteći ako se skrije iza krvi i kostiju nevinih, no đavolu ste se podali- đavo će vam makro biti doveka…
Dostojni Jasenovca, zveri milogorskog večnog hada, lažete li se kako samo činite ono što morate kad san neće a oči, a oči i za videla ništa do mraka ne naziru?!
Ništa se ne mora do biti ČOVEK!
Šta ćete i kuda ćete sutra jer poglavniku je odzvonilo?!
Šta ćete ponet na ramenima kad skinete šlemove a ništa i nikog pod njima?
Da vas niko ništa ne upita ali šta ćete kad vas zora na kućnom pragu ne pozna i ništa u postelji ne zteknete do trulog naramka kože i kostiju čoveka što se odazvao zveri na mobu?!
Ničija do Gospodnja nije gorela doveka, a to što se uzdte da će za vas goreti nije ništa drugo do stope pradedova i praunučadi št ste spalili pa hodate tragom kurjaka…
Za račun prokletog ustaše Mila Đukanovića lomite kosti rodu svom, a ta će vas poglavnička fukara prve ispostaviti k ceh kad račun stigne na naplatu, a “konobar” polako doziva fajront, ne zaboravite…
Što besnije kidišete čuvajući kapije Milogorja- to će vas Milogorje lakše prodati kad gazdi dogori do nokata, a znate valjda ko ima gazdu, čovek svakako ne..?
Udrite, šta ste drugo do batina u rukama vrhvovne fukare, ali znajte, dobro znajte, batina zaista ima dva kraja i budite ubeđeni da nema te sile, te granice, tog virusa nit karantina koji će nas ustaviti braći i sestrama upomoć!!!
Koliko god da smo se nanosili glave- dovoljno je, niko je požaliti neće ako ustreba, kosti nam niko- nikada više lomiti neće, budite ubeđeni!!!
Šta ćete, mučeni, sutra kad vam se dogodi Crna Gora a vama zbegovi dogorevju na zgarištu Milogorja?
Šta ćete kad utihne komanda a na ime se već odavno ne odazivate..?
