Danas se pravoslavni vernici sećaju Svetog Kirjaka, a ovaj praznik poznatiji je u narodu kao Miholjdan. Sveti Kirjak bio je hrišćanski svetac i mučenik iz 4. veka koji je za života važio za stub hrišćanstva i uzor monaških vrlina. Za sobom je ostavio strog monaški pravilnik po kome su monasi jeli samo jednom dnevno, i to nakon zalaska sunca.
Uprkos takvom isposničkom načinu života, predanje kaže da je Sveti Kirjak bio vrlo krupan i snažan, kao i da je preminuo sa 109 godina.
Verovanje kaže da su ljudi rođeni na ovaj praznik izuzetno nadareni i da im je predodređena velika sreća u životu.
Postoji verovanje da će, ukoliko vreme na početku oktobra bude lepo, zima biti hladna.
Za razliku od mnogih drugih crkvenih praznika, narod kaže da na današnji dan treba raditi, ali ne u kući. Običaj verovatno potiče iz vremena kada su se početkom oktobra obavljali poslednji poljoprivredni radovi pred početak zime.
Takođe, veruje se da se na Miholjdan ne treba venčavati. I ovo je verovanje takođe utemeljeno na tome da svatovi ne bi mogli da okupe goste jer su svi zauzeti drugim poslovima za pripremu za zimu, piše Žena.blic.rs.
Uz to, ovaj dan se naziva i mišji dan, zbog verovanja da će miševi i ostale poljske životinje danas uginuti ako do sada nisu opremile svoja skloništa hranom za zimski period.
U Boki Kotorskoj, Miholjdan zovu još i gospodski praznik, jer su ga slavile čuvene pomorske porodice tog kraja, a mornari na ovaj dan nikada nisu isplovljavali na more kako ne bi uvredili sveca.
