U srpskom narodu dan svetog Dimitrija poznat je kao Mitrovdan. To je jedna od većih slava, krsno ime nekih esnafa i dan održavanja zavetine u mnogim mestima.
Običaj je kod našeg naroda da se na Mitrovdan otpuštaju sluge kojima je istekao ugovor i iznajmljuju nove. Ovaj dan je legendaran i po tome što su se hajduci tada rastajali da bi negde prezimili zimu i ponovo se sastali o Đurđevu danu sledeće godine. Mitrovdanak, hajdučki rastanak; Đurđev danak hajdučki sastanak.
Postoji i verovanje da uoči Mitrovdana moraju da budu završeni svi veliki poslovi, naročito veliki radovi u polju i druge stvari koje se rade napolju.
Smatra se da je vreme posle Mitrovdana varljivo, odnosno da zima može svakog časa da iznenadi, pa se zato učvrstilo mišljenje da je loša sreća ako se nešto ostavi za posle velikog praznika.
Za Mitrovdan se veruje i da predskazuje kakva će biti zima. Ako je dan sunčan, zima će biti blaga, sa malo izuzetno hladnih dana.
Ako na Mitrovdan padne sneg, veruje se da će se zadržati sve do aprila.
U Srbiji postoji i verovanje da na Mitrovdan ne treba grditi malu decu, koliko god da su pogrešila ili bezobrazna jer će navodno onda cele godine biti nestašna.
U Srbiji je odavno običaj da neko ko se zove Dimitrije ima nadimke Mita i Mitar, zbog čega je i dan Svetog Dimitrija dobio narodni naziv Mitrovdan.
Praznik je posvećen antičkom komandantu Soluna, svetom Dimitriju, koji je pogubljen zbog širenja hrišćanstva.
Uvek se slavi 8. novembra i na petom je mestu liste najvećih srpskih slava.
