Lako je smetnuti s uma da su naša deca naša ogledala i da je od suštinske važnosti biti primer lepog i dobrog ponašanja. Korišćenje i izbegavanje određenih reči i fraza može u velikoj meri da promeni odnos između roditelja i dece nabolje.
REČ KOJU RODITELJI TREBA ČEŠĆE DA GOVORE:
“I”
Korišćenje reči (veznika) “I” pri razgovoru sa detetom podseća nas da dve naizgled kontradiktorne stvari mogu biti istinite istovremeno. Kada upotrebljavate reč “I” vi zahvaljujući njoj prenosite svu nepokolebljivu ljubav i veru na vaše dete, posebno u trenucima kada je važno da pokažete da ne odobravate njihove odrđene postupke. Rečenicom “ti si dobra odoba I moraš vežbati svoje veštine tolerancije prema mlađoj sestri”, vi vašem detetu dajete do znanja da je volite i priznajete njen karakter uprkos tome što je pokazala nizak prag razumevanja za svoju mlađu sestru.
REČI KOJE RODITELJI TREBA DA IZBEGAVAJU:
“SAMO”
Reći detetu koje se bori sa socijalnom anksioznošću da “SAMO” razgovara sa drugom decom na zabavi je jednako strašno kao i reći osobi koja ima fobiju od visine, da pređe preko mosta koji spaja dva planinska vrha. Takođe to “SAMO” upotrebljeno u rečenici koja se upućuje onom ko se bori sa depresijom, u obliku “SAMO ustani iz kreveta” deluje teže od svega na svetu. Isti izazov “SAMO se smiri” predstavlja i deci koja imaju problema sa hiperaktivnošću. To SAMO je upravo ono što stvara razdor između vas i vašeg deteta, jer ono to nešto SAMO (trenutno sad) ne može.
“ALI”
Imaje na umu da je reč “ALI” negativnog konteksta uvek kada pokušavate da razgovarate sa svojim detetom. Umesto da kažete “on je divno dete ALI treba da poradi na svom ponašanju”, zamenite to ALI sa onim I koje smo gore pomenuli. U tom pogledu prvi deo rečenice nećete negirati i na taj način umanjivati njegovu vrednost. Deca su sklona tome da čuju uglavnom kraj vašeg izlaganja, onaj iza tog ALI. U tom pogledu ona će prihtatiti činjenicu da se ne ponašaju lepo, uopšte ni ne čuvši da im poručujete da su zapravo dobra.
