Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Istočno Sarajevo Radomir Lukić izjavio je da je došlo vrijeme da se mandat OHR u BiH okonča ne samo zbog postupaka, riječi i jednostranih stavova visokog predstavnika Valentina Incka, već i zato što je došlo vrijeme da sudbinu BiH preuzmu tri naroda i dva entiteta koji su je poslije njenog totalnog raspada u martu 1992. godine opet “sastavili” i ustavno uredili, odnosno posložili u Dejtonu.
– Cinična je i neznalačka Inckova tvrdnja da mandat OHR-a i njemu lično, prema njegovom shvatanju, navodno svojim lošim postupcima i stavovima samo produžavaju Rusija i Republika Srpska. Republika Srpska samo hoće da postoji, hoće da zadrži svoje ime, da označava istorijske događaje i dane, a ne izmišljene dane i događaje, hoće da ima nadležnosti koje ima prema slovu Ustava BiH, a neće da joj se one na silu, pretnjama i ucenama oduzimaju – rekao je Lukić Srni.
On je naglasio da Srbi žele da uživaju svoja kolektivna istorijska, politička i kulturna prava i neće da se ikada više ponovi situacija iz 1992. godine kada su bili politički negirani, poniženi i ugroženi, minorizovani zarad hrvatsko-muslimanske koalicije i njene majorizacije nad Srbima, koalicije koja je sama odlučila o otcjepljenju BiH od Socijalističke Federativne Republike Јugoslavije, bez saglasnosti Srba i sporazuma sa njima.
– Incko bi htio da na mala vrata vrati Ustav BiH iz 1974. godine, htio bi da “kalajiše” BiH, kao što je to neuspešno radio negda Benjamin Kalaj. Međutim, to nije moguće. Postojeći Ustav BiH je danas njen jedino mogući ustav u miru i biće to, ne samo još dosta dugo, nego i trajno – tvrdi ovaj ekspert za ustavno pravo.
Drugi ustav, upozorio je Lukić, moguć je samo uz novi rat i poraz nekog od tri konstitutivna naroda ili uz prevarne ili nasilne, nenarodne “instalacije” nekih novih, navodno, progresivnih elita.
Prema njegovim riječima, Incko je jednostran u svojim ocjenama, unitaristički nastrojen, misleći da je to jedini modus opstanka BiH, ne shvatajući da to vodi njenom brzom nestanku u plamenu različitih vrsta sukoba.
Lukić kaže da visoki predstavnik ne može i ne smije da bude “rame za plakanje” onih koji zajedno s njim sanjaju unitarnu državu sa, poput Kineskog zida, nekim neprelaznim “bosanskim zidom” prema Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori.
– Njegov unitarizam, njegova jednostranost, njegova neutemeljena, predumišljajna i osiona kritika Republike Srpske i njenog rukovodstva diskvalifikuje njega samog za mesto nekog medijatora, a ne konačnog, vrhovnog, neodgovornog i nedodirljivog decizioniste u primeni Dejtonskog mirovnog sporazuma – konstatovao je Lukić.
On je podsjetio da je prije njega svoj politički imperijalni primitivizam i vojničku agresivnost sa mjesta visokog predstavnika na BiH lučio Pedi Ešdaun.
– Pre njega je svoju osvedočenu odbojnost, tik uz ili čak iza granica mržnje iskazivao Kristijan Švarc Šiling…da ne dužimo sa jednostranošću i pravnim nasiljima koje su vršili njihovi prethodnici. Zbog toga takvoj instituciji koja je iznad Ustava BiH, iznad međunarodnopravnih instrumenata za zaštitu ljudskih individualnih i kolektivnih prava nema više mesta u BiH – istakao je Lukić.
Na pitanje da li će zapadne sile pristati da se pristupi okončanju mandata visokog predstavnika u BiH, on misli da neće, imajući u vidu svu žestinu savremenog zapadnog obrušavanja na Rusiju.
– Iako te države znaju da je uloga koju je sebi samovlasno pribavio visoki predstavnik, uz njihovu nesebičnu pomoć, antidemokratska i kontraproduktivna, oni tvrdoglavo takav svoj stav neće menjati kao što nisu ni menjali svoj stav o navodnoj disoluciji, odnosno raspadu SFR Јugoslavije, iako je očigledno bilo da se radi o secesiji, pa su doveli do građanskog rata. A kako će nama i dalje biti sa visokim predstavnikom koji je ujedno i imperator, i sultan, i šah, i vicekralj u BiH, videćemo. U svakom slučaju – ne dobro – konstatovao je Lukić.
Komentarišući Inckovu najavu da će u BiH biti donesen zakon o zabrani negiranja genocida, Lukić je rekao da to prosto nije moguće, kako suštinski, jednako tako ni teorijski, a ni praktično, ni sada, a ni bilo kada.
– Dakle, ne kako Incko kaže “kada-tada” već nikada. Ne zato što negiram težak ratni zločin, već zato što se nije radilo o genocidu. Genocid u shvatanju Međunarodnog tribunala za bivšu Јugoslaviju nije jednak genocidu nirnberškog i tokijskog tribunala. A genocid u shvatanju ova dva potonja tribunala je obrazac dela genocida koji treba slijediti. U suprotnom, bilo koji težak zločin može voljom nekog tribunala biti pretvoren u genocid – pojasnio je Lukić.
On je dodao da poslije toga slijedi krajnje politizovanje odluke nekog takvog tribunala i izvlačenje zaključaka koji se izvući ne mogu, sve do konačnog da je neka tvorevina genocidna.
– Јa nisam izvršio genocid i hoću da Republika Srpska postoji. Takvih kao ja je mnogo, mnogo u Srpskoj. I nismo u zabludi iz neznanja ili zbog lošeg procenjivanja – poručio je Lukić.
