Ima kod Tešnja selo u kojem živi jedan prostodušan čovjek, ime nećemo navoditi jer on to ne bi želio, koji zna složiti “zapise”.
-->
Ostavio mu, priča, rahmetli dedo svetu knjigu i naučio ga da sasluša svakog ko mu pred kuću dođe.
A dolazi narod nepozvan i Bošnjaci i Srbi i Hrvati. Sa svakavim problemima, bolesni što kod doktora lijeka nisu našli, siromašni što za koru hljeb na dnevnicu rade pa spasa traže, nesretni i umobolni šta se uroka raznih boje i bogati što zaziru od komšijske zavisti.
Uzme on tako tu knjigu pomoli se Bogu svevišnjem napiše zapis i stavi ti u ruku. Pomogao, ne pomogao ne moraš ništa platiti. A ako šta novca i ostaviš, to mora od srca biti.
Ni škole on nije stigao kako valja završiti, a sve što je stekao i napravio, a nije malo, narod mu je sam donio. Nikog nije ni zvao ni molio.
Ima u Banjaluci, kažu, jedan mnogo blesav čovjek, ime mu nećemo navoditi jer bi to on volio, a sam će svakako prepoznati, koji isto piše razne zapise pa ih po portalima i fejzbuku objavljuje.
Ništa mu ni dedo ni babo u amanet nisu ostavili, a ne zna se ni šta je od škole završio. Niko mu pred kuću ne dolazi, jer sa budalom neće posla da imaju.
I živi tako taj blesavi čovjek i piše o svima, a naviše o svojim Srbima. Sam je sebi dao za pravo da te četnikom etiketira u svojim zapisima. Bože mu oprosti kao da sertifikate nekakve za četništvo dijeli.
Uzeo je on tako sebi u obavezu, možda ga sam šejtan tjera, da proziva one za koje sazna da se sa tri prsta javno krste pa da ih, u najmanju ruku, samo običnim ravnogorcima proglasi.
Uža specijalnost su mu u zadnje vrijeme Srbi u Crnoj Gori, kao da im nije dovoljno onih njihovih komita, pa se i on iz Banjaluke sve na njih zaskakuje, četnik ovaj, pa četnik onaj.
Svi su Srbi po njemu četnici. A među najvećim je sad i ovaj mladi gradonačelnik.
A naplaćuje te zapise kao i da nije blesav. I po šlajfni i po broju karaktera, a najviše voli u sarajevskom portalima osvanuti.
E da. Odgovor na pitanje da li su svi Srbi četnici, naravno da nisu. Osim nekoliko aktivnih cirkusanata što se s vremena na vrijeme postrojavaju po Višegradu i okolini ili paradiraju po narodnim zborovima sa šubarama, današnji četnici životare uglavnom u glavama ovdašnjih budala.
A takvima, ni onaj zapis iz Tešnja sa početka priče ne bi mogao pomoći za mentalno ozdravljenje.
