Finale Svetskog prvenstva u košarci, 1990. godine u Argentini pamtiće se po pobedi Jugoslavije, ali i po incidentu koji se desio po završetku finalne utakmice
Jugoslavija je tada pobedila SSSR (92:75), a kada su naši košarkaši proslavljali pobedu, na parket dvorane “Luna Park” u Buenos Ajresu uleteo je Tomas Šakić sa hrvatskom zastavom, a naš centar Vlade Divac mu je istu oduzeo i bacio na parket.
Spekuliše se da je Tomas Šakić sin ozloglaženih ustaša i svirepih koljača iz logora Jasenovac, Dinka i Nade Šakić, ali za to ne postoje autentični dokazi.
Dinko Šakić je bio upravnik logora Jasenovac tokom Drugog svetskog rata, a po okončanju rata emigrirao je u Argentinu.
U Argentini Dinko i Nada dobili su troje dece, a svo troje je krstio Ante Pavelić. Dinko Šakić je u registar građana upisan kao Ljubomir Bilanović Šakić i to ime su nasledila i njegova deca.
O saznanjima da je sin Dinka i Nade Šakić, Tomas nikada nije želeo da govori. Tako je ostavio mesta za spekulacije da je zaista potomak ozloglašenih ustaša iz logora Jasenovac.
– Uneo sam u dvoranu hrvatsku zastavu sa šahovnicom, umesto one sa petokrakom, komunističke. Imao sam akreditaciju fotoreportera, radio sam za lokalne novine. Kada mi je Divac oteo, počeo sam da trčim, ali bilo mi je teško, jer sam imao torbu na leđima – ispričao je Šakić pre nekoliko godina
– Fotografije to ne pokazuju, ali je bio trenutak kada smo bili na deset centimetara licem u lice, vukli se za zastavu. Ja sam imao 180 centimetara, a on 216. Igračima je naloženo da ne reaguju jer su znali da se takve stvari mogu desiti. I ja sam potom ostao povučen, nisam želeo da naškodim Argentini. Nisam navijao za Jugoslaviju protiv Sovjetskog Saveza, ali nisam navijao ni da izgubi. Navijao sam za Hrvate iz tima Tonija Kukoča, Petrovića, Zorana Čuturu. Mislio sam da je i Divac Hrvat. Tek u trenutku kad mi je zgrabio zastavu shvatio sam da je Srbin. Nikada se nije politički izjašnjavao -rekao je on
