Istraživanje američkih naučnika pokazalo je da svi oblici sedenja nemaju podjednako štetan efekat na zdravlje srca. Uočili su razliku između radno-okupacionog sedenja – dok smo na poslu i obavljamo kancelarijski posao ili smo za računarom i odmora na sofi uz televizor, piše “Medical News Today”.

Odranije znamo da sedelački način života, a to je ono kad satima sedimo i pritom se vrlo malo krećemo i ne vežbamo, veoma loše utiče na zdravlje pojedinca, naročito na zdravlje srca i krvnih sudova. I sami naučnici su se iznenadili kad su otkrili da je vreme koje neko provede sedeći na kauču kod kuće i gledajući TV, povezanije s većim rizikom od razvoja srčanih bolesti od sedenja na poslu.

– Naši rezultati upućuju na to da je način na koji provodite vreme van posla veoma važan za zdravlje krvotoka – pojasnio je glavni autor studije dr Kit Diaz sa Univerziteta Kolumbija.

Naučnici su analizirali podatke prikupljene u periodu od osam i po godina na 3.592 učesnika istraživanja. Podaci su uključivali informacije o tome koliko vremena učesnici provode sedeći na poslu i koliko vremena provode gledajući televiziju u odnosu na vežbanje u slobodno vreme.

Diaz i njegove kolege ustanovili su da je kod svih onih koji su odgovorili da su svakodnevno pred televizorom provodili četiri ili više sati, rizik od razvoja kardiovaskularnih problema i prerane smrti bio za 50 posto veći u poređenju s pojedincima koji su dnevno ispred TV-a sedeli dva sata ili manje.

Ni naučnicima nije u potpunosti jasno zbog čega je sedalački način života u slobodno vreme potencijalno štetniji od radno-okupacionog sedenja, no veruju da je odgovor u dugom neprekidnom sedenju.

Većina ljudi ima običaj dugo da sedi na sofi pred televizorom i da se pritom uopšte ne pomeri, a kamoli ustane. Na poslu ipak povremeno ustanemo od stola, kaže dr Diaz. Istovremeno, većina nas u slobodno vreme dok sedimo ispred televizora često posegne za grickalicama, prerađenom i brzom hranom, zaslađenim i gaziranim sokovima i alkoholom. Drugo moguće objašnjenje mogao bi da bude odabir trenutka za odmor i sedenje u slobodno vreme.

Naime, kombinacija obilnog obroka, što je Amerikancima obično večera, i potom višesatno sedenje, može da bude naročito štetno, dodaje istraživač i kaže da bi van posla svi trebalo da budu aktivni. Štaviše, zagovara bavljenje intenzivnom aktivnošću, prenosi Zadovoljna.

Ako ste navikli svakodnevno da gledate TV više od četiri sata, trebalo bi da dva do tri puta nedeljno intenzivno vežbate. Sveukupno je to 150 minuta, savetuje Diaz.

Čak i ako radite posao koji jednostavno zahteva duge periode sedenja, nakon posla nemojte da “zalegnete” na sofu ispred televizora nego pribegnite napornijim vežbama. To će značajno smanjiti rizik od razvoja srčanih bolesti i na kraju preuranjenu smrt, dodaje Diaz.

Izvor: Prva.rs