NJegovo preosveštenstvo episkop pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk apelovao je da nadležni posebnu pažnju posvete unapređenju položaja i razvoju institucija koje se bave pitanjem stradanja u Jasenovcu jer su one jedino što garantuje sistemski uspjeh da ovaj ustaški logor smrti ne nestane iz javnosti.
Iako je zadovoljan time što je konačno snimljen film “Dara iz Jasenovca” o jednom od najstrašnijih događaja iz Drugog svjetskog rata, episkop Jovan je rekao da ga plaši mogućnost da tema Jasenovca nestane iz javnosti.
Episkop pakračko-slavonski, kao jedan od najpriznatijih istoričara Holokausta u Evropi i episkop u okviru čije eparhije se nalazi Jasenovac, istakao je da je sjećanje na žrtve Jasenovca obilježeno tek šezdesetih godina prošlog vijeka, ali se nikada nije ozbiljnije pozabavilo onim što se danas popularno naziva – kultura sjećanja.
– Krajem osamdesetih i početkom devedesetih je, takođe, bilo mnogo priče o Jasenovcu, a onda je za jedan dan sve nestalo iz javnog diskursa. Toga se bojim i sada. Zato su institucije koje se bave ovom temom jedino ono što garantuje sistemski uspjeh i njih treba da razvijamo. Zato nam je potreban memorijalni kompleks na Sajmištu i zbog toga nam je neophodno da se Muzej žrtava genocida raširi, ojača i da zaista vrši funkciju zbog koje je osnovan. U pitanju je jedna izvanredna institucija, sa velikim međunarodnim kredibilitetom, značajem i autoritetom. Međutim, u Srbiji je ova institucija nedovoljno poznata i podržana – rekao je vladika Jovan za portal “Nova” .
On je istakao da je, kada je riječ o filmu “Dara iz Jasenovca”, najvažnije i najpreče to što je snimljen i što je to film koji u sebi čuva užas koji je predstavljao Jasenovac.
– Svakako, mi možemo pronaći mnogo zamerki svakom umetničkom delu, ali tek će se iz kvantiteta roditi istinski kvalitet, odnosno kad se budu snimali filmovi o toj temi – rekao je on.
Kada je riječ o odnosu prema žrtvama, vladika Jovan je rekao da je česta floskula da se treba ugledati na Jevreje.
– Međutim, mi pažljivo izbjegavamo svaku mogućnost da to učinimo. Kad je u pitanju Holokaust, postoji samo jedna jedina noseća institucija na planeti zemlji, a to je Jad Vašem – središnja institucija za pitanje proučavanja, sećanja na žrtve i heroje Drugog svetskog rata, odnosno Holokausta. Ona je osnovana 1953. godine i započela je svoj rad sa dvije kancelarije, a danas pokriva čitavo jedno brdo u Jerusalimu, koje se naziva `Gora sjećanja`. Jad Vašem danas ima oko hiljadu zaposlenih i obuhvata centralni arhiv i centralnu biblioteku za pitanje Holokausta – naveo je vladika Jovan.
On je istakao da je Jad Vašem promišljen i finansiran planski i strateški.
– Bezbroj puta sam vodio naše zvaničnike kroz Jad Vašem i svako mi je na kraju rekao da i mi moramo imati tako nešto. Kad bih im odgovorio da je to započelo sa radom 1953. godine, onda bi oni zaćutali. Nakon toga, nikada više ne bi progovorili neku javnu reč u Srbiji na tu temu, a da ne govorim o tome da li pomognu rad i razvoj Muzeja žrtava genocida – rekao je episkop pakračko-slavonski.
Vladika Jovan istakao je da je Jasenovac teška tema kojoj se mora pristupati ozbiljno.
– Pogledajte do koje je mjere Izrael, između ostalog, izgradio svoj identitet na Holokaustu. Mi ništa slično nismo imali u našim uslovima. Doduše, Republika Srpska je tome bliža, što je razumljivo, jer je ona dala većinu žrtava Drugog svjetskog rata, zajedno sa Srbima iz današnje Hrvatske. Tokom devedesetih ona je bila u uslovima u kojima je mogla razumjeti tu misao – naveo je vladika Jovan.
Episkop pakračko-slavonski smatra da tek predstoji ozbiljno sagledavanje jasenovačkog stradanja i preporučuje svima tekst banjalučkog profesora Olega Soldata, koji je govorio o Jasenovcu u djelu Branka Ćopića kao jedno ozbiljno promišljanje, ali i knjigu Timotija Snajdera “Krvave zemlje” koja predstavlja veliku pomoć da se razumije šta se zbivalo u Drugom svjetskom ratu i da se shvati kontekst Jasenovca.
