Vekovima unazad, kod Srba postoji jedan poseban praznik, koji je postao neka vrsta slave mladih bračnih parova. U pitanju su Mladenci, koji se slave svake godine na današnji dan, a obeležavaju ih bračni parovi koji su se venčali posle 22. marta prethodne godine.
U kalendaru Pravoslavne crkve današnji dan zove se Dan Svetih četrdeset Mučenika Sevastijiskih, koji su stradali za Hristovu veru 320. godine.
Četrdeset vojnika jednog puka u gradu Sevastiji, za vreme cara Likinija, prešli su u hrišćanstvo, uprkos izričitoj carevoj zabrani. Oni su izvedeni na sud pred vojvodu, koji im je zapretio da će im oduzeti vojničku čast, ako se ne odreknu vere.
Jedan od njih, sveti Kandid, odgovorio je: „Ne samo čast vojničku, no i tela naša uzmi od nas. Ništa nam nije draže i česnije od Hrista Boga našega”. Nakon toga, vojvoda je naredio slugama da ih kazne bacanjem kamenja. Međutim, kada su sluge bacale kamenje, ono se vraćalo i padalo na njih same.
Jedan kamen je čak pao vojvodi na lice i razbio mu zube. Nakon toga su vojnike vezali i bacili ih u jezero, dok su oko njih postavili stražu kako nijedan ne bi pobegao. Kako je bio mraz, jezero je počelo da se ledi oko tela mučenika, a kako bi ih naterali da se predomisle, stražari su pored jezera zagrejali kupatilo. Jedan od 40 mučenika predomislio se, izašao iz jezera i ušao u kupatilo.
Hrišćani veruju da je tokom noći pala neobična svetlost sa neba, koja je zagrejala vodu i tela mučenika. Sa tom svetlošću, na njihove glave spustilo se 39 venaca. Kada je to video jedan stražar, skinuo se, izgovorio je ime Isusa Hrista i ušao u jezero, pa je tako 40. venac pao na njegovu glavu.
Kada su sutradan videli da su vojnici i dalje živi, sudije su naredile da ih pogube i spale njihova tela, a ostatke bace u vodu. Hrišćani veruju da su se trećeg dana mučenici javili mesnom episkopu Petru i pozvali ga da sakupi njihove mošti. On je krišom izašao na jezero, gde su mošti mučenika svetlele kao sveće. Pokupio ih je i časno sahranio.
Svi vojnici bili su mladići, zbog čega je današnji dan posvećen svim bračnim parovima koji su se venčali od prethodnih Mladenaca do danas. Mladenci se uvek proslavljaju u vreme Vaskršnjeg posta i zato svaka gozba koja se sprema ovog dana, mora biti posna, radi zdravlja i napretka dece mladih supružnika.
Ovaj praznik je u crkvenom kalendaru obeležen crnim slovom.
Mladenci su posvećeni mladim bračnim parovima i zbog venaca kojima su mučenici venčani ljubavlju Hristovom. Tako se i na venčanjima u crkvi na glave mladenaca stavljaju venci, koji imaju trostruku simboliku: carski venci – svaki čovek je car u svom malom carstvu u svojoj kući, mučenički venci – jer u braku treba podnositi žrtve i venci besmrtne slave – u Hristovom carstvu.
Na ovaj način ukazuje se da mladi supružnici treba da budu verni jedno drugome, kao što su mučenici bili verni Hristu. Na Mladence domaćice dočekuju goste u svojoj kući i pokazuju svoje umeće i spretnost.
Običaj nalaže da žene ustaju rano ujutru i mese 40 kolačića, koji se nazivaju mladenčići, i koji se premazuju medom. Mladenčići simbolizuju srećan, dug i sladak život, a daju se deci i gostima koji dođu u kuću pre podne.
