Pre 36 godina, na današnji dan, poginuo je jedan od najvoljenijih fudbalera Partizana, legenda tog kluba, Dragan Mance.
Mance je poginuo u 23. godini, u saobraćajnoj nesreći, žureći na trening.
Sećanje na njega ne bledi među navijačima Partizana, a na mlađe generacije prenose se priče o talentovanom golgeteru i nezaboravnim golovima, među kojima i onom protiv Kvins Park Rendžersa, u jednom od najvećih mečeva u istoriji kluba, ali i evropskog i svetskog fudbala, kada su crno-beli napravili veliki preokret i plasirali se u treće kolo Kupa Uefa, u sezoni 1984/1985, (2:6 u Londonu, 4:0 u Beogradu).
Takođe, pamti se i njegov prepoznatljiv stil radovanja, kako klizeći na kolenima sa visoko podignutim rukama proslavlja gol.
Bivši jugoslovenski fudbaler i veliki prijatelj pokojnog Dragana Mancea, Vlado Čapljić, govoro je o legendarnom golgeteru crno-belih i poslednjoj noći.
– Veče pre nesreće bio je kod mene u stanu, u Požeškoj 164… došao je sa Vladimirom Vermezovićem da popiju piće i da posle sačekaju Emiliju Erčić i Mirjanu Đuricu na Železničkoj stanici. Imao sam muzički stub i celo veče je puštao pesmu Đoke Balaševića ’ako umrem mlad, na grobu mi posadi samo ruzmarin’. Ja mu kažem ’Dragane, uzmi kasetu i nosi je kući, smučiće mi se pesma koliko je vrtiš” – otkriva Čapljić.
Foto: Youtube/Printscreen
Mance je rođen 26. septembra 1962. godine u Beogradu. Fudbal je počeo da igra u Galenici (sadašnji FK Zemun) od petlića. Ogromnom voljom, zalaganjem i posebno osećajem za gol, brzo je prelazio iz selekcije u selekciju, pa je sa nepunih 17 godina postao prvotimac Galenike.
On je 15. septembra 1980. godine prešao u Partizan, za koji je odigrao 279 utakmica i postigao 174 gola. Za reprezentaciju je odigrao četiri utakmice, za mladu reprezentaciju sedam, a za olimpijsku reprezentaciju Jugoslavije dve utakmice.
Poslednji gol u dresu Partizana postigao je u prvenstvenoj utakmici protiv Budućnosti (2:1) odigranom na stadionu JNA, 1. septembra, samo dva dana pre smrti. Gol je postigao iz penala u osmom minutu.
