Što je veći obuhvat vakcinacije, to je jači kolektivni imunitet nacije. Koliko ćemo se puta godišnje vakcinisati protiv virusa kovid-19 zavisi isključivo od nas, odnosno od toga da li ćemo uspeti da oslabimo virus i spriječimo dalje mutacije, kojih će sigurno biti, kaže državni sekretar u Ministarstvu zdravlja doc.dr Predrag Sazdanović.
ve vakcine protiv infekcije Kovid-19 imaju rok trajanja, poslije otprilike šest mjeseci, stepen zaštite počinje da opada, te je potrebno pojačati svoj imuni odgovor kako bi se organizam izborio. Naravno, stepen zaštite zavisi i od zdravlja organizma, odnosno, kako su ljekari objasnili, kakav će odgovor vakcina razviti potpuno je individualno i zavisi od opšteg stanja organizma. Prema ranijim najavama epidemiologa, postoji vjerovatnoća da ćemo sa vakcinisati protiv korone u nekom narednom periodu, makar jednom godišnje, što opet zavisi od toga koliko uspijemo da postanemo otporni na virus.
Tokom borbe sa koronom, vidjeli smo da napada i najzdraviji organizam, i da mladost nije „bezbjedna karta“, već da je vakcinacija jedino rješenje za suočavanje sa virusom. Dilema koja muči građane, koliko ćemo se puta vakcinisati, da li je svima potrebna treća doza? Struka je, ipak jasna po ovom pitanju, prioritet su stariji sugrađani koji imaju pridružene bolesti, ali je dobro da se vakcinišu i svi ostali građani bez obzira na godine. Takođe, minimum mjesec dana od preležane korone, moguće je vakcinisati se protiv infekcije kovid-19.
– Mutacije virusa se prati, kako to čini SZO, tako i naše Ministarstvo zdravlja, i mi moramo biti spremni za buduće mutacije virusa. To je sasvim izvijesno da će ih biti i tu nema dileme. Što se tiče vakcinacije, dokazano je da postojeće vakcine štite od svih ranijih sojeva, ali su i vrlo korisne za eventualne buduće mutacije virusa. Bilo bi idealno da dostignemo kritični minimum zaštite stanovništva, to kada bi se desilo, onda bi postojala manja potreba za revakcinacijom. Dakle, što se više vakcinišemo, virus je slabiji. Kako sada stoje stvari, svakako ćemo i dalje imati potrebu za revakcinacijom, ali na koliko i kada, to će zavisiti od epidemiološke situacije i broja zaraženih – objašnjava dr Sazdanović.
Dakle, dileme nema, što je veći obim vakcinacije, to smo bliži kolektivnom imunitetu. Ipak, u kojoj će mjeri neki organizam razviti odbrambenu snagu zavisi kako od stanja organizma, tako i od pridržavanja mjera između prve dvije doze i sticanja imuniteta, i naravno od presudnog je značaja, naročito za stariju populaciju, dolazak na vrijeme za treću dozu.
-Ono što moramo da znamo je da u svakom organizmu postoji taj takozvani humoralni i celularni odgovor. Humoralni, to su antitijela koja merimo, a celularni odgovor je teško izmjeriti i on predstavlja nešto što podrazumijeva individualni odgovor. Ukoliko ste se pravilno vakcinisali, revakcinisali, velika je vjerovatnoća je vaš organizam adekvatno odgovorio i spreman je na odgovore budućih mutacija virusa, koje su neminovne kako kod nas tako i u cijelom svijetu – kaže dr Sazdanović.
Treća doza možda i poslije pet mjeseci
Trećom, buster dozom pojačavamo otpornost na virus. Kako je već izjavio za Blic epidemiolog i član Kriznog štaba prof.dr Branislav Tiodorović, on je za to, da treba razmišljati o tome da treća doza ide poslije pet mjeseci.
– Čim je isteklo šest mjeseci, ili još bolje pet, odmah treba primiti treću dozu. Ja sam svjedok toga da oni koji su primili tri doze na vrijeme, da se niko nije žalio da ima problem. Problem se može desiti ako neko odlaže vakcinaciju, zakasni, čim se navrši šest meseci, ili kao što sam predložio poslije pet mjeseci treba primiti buster dozu, izjavio je profesor Tiodorović.
Postoji razlika između vakcinisanih i nevakcinisanih pacijenata
Vakcinom štitite sebe od teške kliničke slike, ali i od odlaska u bolnicu. Naravno, vakcina vas neće zaštiti od zaražavanja ako sami niste svjesni i odgovorni da se nalazimo u velikoj epidemiji, odnosno pandemiji koja je zahvatila svijet. U najvećem problemu su oni koji su nevakcinisani, bez obzira na godine, ali posebno hronični bolesnici, koji ne smeju da zakasne za svoju treću dozu. Dakle, svi se mogu zaraziti, a teška klinička slika sprečava se vakcinacijom.
– Vakcinacijom se sprečava teška klinička slika, ali i sam stepen hospitalizacije, sprečava se odlazak na respirator… Analiza je pokazala da kada nije bilo vakcine, u novembru i decembru kada smo imali takozvani britanski soj, bio je vrlo visok stepen hospitalizacije. Sada sa vakcinama imamo manji broj hospitalizovanih, bez obzira koliko ljudi se zarazilo. U Kragujevcu, recimo, kada dođu u bolnicu, mi imamo jasnu podjelu na vakcinisane i nevakcinisane. Vakcinisani brže idu kući, imaju lakšu kliničku sliku, a od ukupnog broja hospitalizovanih 30 odsto je vakcinisano, a 70 odsto čine nevakcinisani. S druge strane, u intenzivnim negama u Kragujevcu, imali smo između 95 do 98 odsto nevakcnisanih sa teškom kliničkom slikom, a svega 2 do 5 odsto je bilo vakcinisanih. Taj mali procenat vakcinisanih, tešku kliničku sliku razvio je zbog pridruženih bolesti, i to je razlog zašto je to tako, inače vakcina štiti i ona nam je neophodna i tu dileme nema, objašnjava za Blic doc.dr Predrag Sazdanović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja i dugogodišnji direktor UKC Kragujevac.
Ne zaboravite i vakcinu za grip
Revakcinacija na šest mjeseci nije ništa novo u vakcinalnom sistemu i ona je neophodna u epidemijama, a potreba za njom zavisi isključivo od naše otpornosti. Ono što ne treba zaboraviti je i vakcinacija protiv gripa, koja se obavlja u jesen svake godine.
-Kakva će dalja sudbina biti što se tiče kovida-19, ja to ne mogu da kažem, baš zbog toga što je situacija svugde u svetu toliko neizvesna. Ono što bi trebalo uraditi je, obaviti kompletnu vakcinaciju prvom i drugom dozom, i nakon toga pojačati i trećom dozom. Da li će biti potrebna četvrta, da li će biti neka dalja potreba, to pre svega zavisi koliko se budemo mi u Srbiji vakcinisali. Što se mene tiče i moje porodice, mi smo svi i vakcinisani i revakcinisani, ja sam vakcinisao i moje sinove tinejdžere iako su oni u februaru preležali kovid. Takođe, treba podsjetiti da ide i vakcinacija protiv gripa koju je takođe neophodno obaviti kako ne bi došlo do sudara korone i gripa. Dakle, vakcinacija je neophodna i to je jedini pravi put, zaključuje dr Sazdanović.
