Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon izjavio je da Srbi u kantonima u Federaciji BiH (FBiH), gdje su u manjini, žive u velikom siromaštvu i imaju problem da se zaposle, ali da među njima ima i mladih koji imaju ideje i spremni su na sve da ostanu na svojim ognjištima.
“Kod njih sam prepoznao istu snagu i radost životu kao i kod kosovskih Srba. Obišao sam povratnička mesta koja su bila potpuno napuštena 1995. godine. U Bosanskom Grahovu sve kuće su bile spaljene. Povratak je počeo 1997. godine, praćen brojnim incidentima”, rekao je Gujon.
Francuski humanitarac, koji aktivno učestvuje u nedavno pokrenutoj medijskoj kampanji Republike Srpske i Srbije s ciljem informisanja Srba porijeklom iz FBiH o potrebi zaštite imovinskih prava, naveo je da je izuzetna hrabrost ljudi koji su smogli snage da sve obnove i da danas žive tamo.
Gujon je naveo da su prvi rezultati kampanje već stigli, a pokazuju da se za tri sedmice javilo više od 1.600 Srba iz cijelog sveta koji žele da zaštite imovinu.
Cilj je, kaže, doći do svakog Srbina koji ima imovinu u FBiH i to zajedno sačuvati.
“Naša je obaveza da se borimo protiv nepravde. Nepravda je da, kad neko ko je morao da napusti svoje ognjište u ratu, bude izbrisan iz svih registara u miru. Ovom kampanjom branimo ljudska prava svih Srba iz FBiH, jer je pravo na privatnu svojinu osnovno ljudsko pravo”, rekao je Gujon za “Glas Srpske”.
On je istakao da ima odličnu saradnju sa predstavnicima Republike Srpske, kako u Beogradu sa Predstavništvom na čelu s Mlađenom Cicovićem, tako i sa onima sa kojima sarađuje na projektu zaštite imovine Srba.
“Mislim, pre svega, na predsednika Odbora za zaštitu Srba iz FBiH Đorđa Radanovića. Uspešno sarađujemo i sa svim ostalim institucijama u Srpskoj, jer imamo isti cilj – poštovanje Srba i zaštitu njihovih prava”, naglasio je Gujon.
Prema njegovim riječima, položaj Srba u Srpskoj je, naravno, bolji nego u FBiH zato što postoji briga institucija, ali ne samo za Srbe već i za sve ostale narode koji žive u njoj.
On je istakao da očekuje da se i organi u FBiH sa istom brigom odnose prema Srbima kao i Republika Srpska prema ostalim narodima.
“U toku usklađivanja imovinskih prava u katastru u Republici Srpskoj, nijedan jedini čovek, bez obzira na to da li je Srbin, Bošnjak ili Hrvat, nije se žalio da nije obavešten o tom procesu. Zašto? Zato što su pozivi poslati lično, a u FBiH poziv je objavljen jedino u `Službenom glasniku` ili u lokalnim dnevnim novinama koje nisu dostupne Srbima u rasejanju”, pojasnio je Gujon.
